U proleće, jesen i zimu, fikusu pumili je potrebno dosta difuzne svetlosti, a posebno varijetetima koji imaju šarene listove, a leti ga treba malo zaseniti.
Optimalna temperatura koja odgovora fikusu pumili je oko 18 do 20 stepeni. Postoje varijeteti koji podnose i temperature od 7 do 10 stepeni, a neki varijeteti kraće mogu da podnesu i niže. U toku leta može da se iznese napolje.
Fikusu pumili odgovara povećana vlažnost vazduha i supstrata. Zaliva se odstajalom vodom sobne temperature. U toku zime zalivanje se smanjuje, ali supstrat ne sme da se osuši potpuno. Leti ga treba redovno orošavati mlakom vodom, a i zimi ako je u prostoriji sa centralnim grejanjem. Takođe, treba redovno brisati prašinu sa listova.
U rano proleće svake ili svake druge godine, fikus pumila se presađuje u malo veću saksiju, u zemlju za cveće u koju se dodaje malo peska. Za postizanje grmolikog izgleda u proleće treba skratiti grane na biljci.
Fikus pumila se prihranjuje svake druge nedelje.
Krajem proleća fikus pumila može da se razmnožava poludrvenastim ili vršnim grančicama dužine oko 5 do 10 cm, na toplom i vlažnom mestu, na temperaturi od 20 do 30 stepeni. Da bi se zaustavilo isticanje mlečnog soka odsečeni kraj reznice treba potopiti u mlaku vodu. Ožiljavanje se vrši u zemlji, pesku ili u vodi. Za žbunasti izgled reznice se stavljaju u saksiju sa peskovitom zemljom. Nakon kratkog vremena stvaraju se koreni, koji se posebno mogu saditi u saksije. Za nekoliko godina kada se mnogo raširi može da se skrati.
