Artnit

Utorak, 02 Septembar 2014 11:53

Nega sobne aralije Istaknut

Sobna aralija (Aralia sieboldii) ili fatsija je popularna sobna biljka, zbog zanimljivih sjajnozelenih ili prošaranih listova, koji stvaruju gust venac. Varijetet sa zelenim listovima je otporniji, pa se uz odgovarajuću negu može gajiti i u vrtu na zaklonjenom mestu, dok je varijetet prošaran krembelim šarama, osetljiviji i preporučuje se njegovo gajenje samo u kućnim uslovima.

Sobnoj araliji odgovara svetlo mesto, bez direktnog sunca. Najbolje uspeva u polusenci, na severnom, severozapadnom, ili severoistočnom prozoru.

Tople prostorije sa suvim vazduhom sobna aralija ne podnosi. U pretoplom prostoru lišće požuti i otpada, a napada je i crveni pauk.

U toku zime zelenolisnoj sobnoj araliji najviše prija temperatura od 6 do 12 stepeni, a šarenolisnoj, nešto više temperature, od 10 do 14 stepeni. Leti se može izneti napolje, na terasu ili balkon, u poluhladovinu, na mesto zaštićeno od vetra.

Plodan, humusan, dobro dreniran supstrat, blago kisele reakcije ili plodna zemlja sa dosta peska je dobar izbor za sobnu araliju.

Supstrat u saksiji između dva zalivanja ne treba da se isuši previše. Sobna aralija je osetljiva na preveliku vlagu, kao i na suvo držanje, a njeni listovi klonu, a zatim otpadnu. Leti se zaliva dva puta nedeljno, a može i češće. U proleće i leto prija joj i orošavanje dva puta nedeljno. Zimi se zaliva opreznije, zavisno od temperature prostorije u kojoj se nalazi, obično jednom nedeljno.

Tokom perioda vegetacije sobna aralija se prihranjuje, jednom mesečno tokom proleća, a leti može i češće. Listovi blede ako se ne prihranjuje.

U rano proleće sobna aralija se razmnožava vršnim reznicama pod staklom, na temperaturi od 18 do 21 stepeni. Za nekoliko nedelja reznice se zakorenjuju, i mlade biljke sade u saksije. Razmnožava se i semenom, koje mora da bude sveže, a na toploti lako klija u drvenoj strugotini ili tresetu.

Mlade sobne aralije se presađuju jednom godišnje, a starijim može samo da se promeni oko 10 cm gornjeg sloja zemlje u saksiji. Uvek kada je grumen zemlje sasvim obavijen žilama biljke, može se presaditi u nešto veću saksiju. Presađuje se u blago kiseli supstrat sa malo ilovače, a najpovoljnije vreme za presađivanje je proleće.

Stabljici starije sobne aralije treba obezbediti potporu. Kada počne da se povija orezuje se u proleće, čime se podstiče i njeno bokorenje.

Uzrok žutih listova sobne aralije može da bude nedostatak gvožđa, a kovrđavosti listova napad grinja. Napada je i pepelnica i štitaste vaši.

Da bi se sprečilo sušenje listova na krajevima, saksija sa sobnom aralijom se stavlja na vlažni šljunak ili kamenčiće. Od prašine i štetočina listove treba redovno brisati vlažnim sunđerom.

Pravilno negovana sobna aralija često izgubi donje listove. Ispod najdonjeg lista se zareže do drva, rez dug 3 do 4 cm i 1/2 cm širok, u koji se stavlja komadić drva ili mali kamen, a zatim se obavije i poveže mahovinom, koja se povremeno vlaži, tako da se u njoj razvijaju mladi koreni. Kada korenje probije mahovinu, iseće se gornji deo biljke zajedno sa korenjem i posadi u hranjivu zemlju.

Sobna aralija brzo raste, pa često vremenom postane prevelika i neprikladna kao sobna biljka, posebno u malom stanu. Tada se na željenoj visini stabljike napravi mali urez oko koga se postavlja jedan sloj vlažne mahovine ili vlaknastog treseta koji se pričvrsti. Na tom mestu stvoriće se novo korenje, a biljka se može odrezati odmah ispod novog korenja i posaditi u novu saksiju.

Zelenolisne sorte sobne aralije su otporne i mogu da budu lep ukras u vrtu.

Pročitano 5395 puta

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Flora doma Nega sobne aralije