Kalistemon (Callistemon) je rod od oko 40 vrsta iz porodice Myrtaceae. Većina vrsta potiče iz Australije, a samo nekoliko iz Nove Kaledonije. U zavisnosti od vrste, može da poraste i do 4 m. Deluje herbicidno i sprečava rast korova oko njega.
Listovi kalistemona su uski, neizmenični, tvrdi, puni eteričnih ulja, u početku su crvenkasti, a kasnije zelene boje. Iako je u svom prirodnom staništu zimzeleni grm, u kontinetalnim krajevima mu u jesen opada lišće.
Neke vrste kalistemona cvetaju samo jednom, dok druge cvetaju više puta u toku godine. Callistemon citrinus, poreklom iz Australije, gaji se u Evropi od XVIII veka i može da poraste do 3 m, a cveta više puta godišnje, od maja do septembra. Njegovi cvetovi su vatrenocrveni, a uske, kožaste latice kada se protrljaju mirišu na limun. Vrsta Callistemon rigidus cveta samo jednom godišnje.
Najčešće u proleće i leto, iz brojnih prašnika i tučkova se formiraju neobični cvetovi duž vrha grana kalistemona. Cvetovi su mali, pojedinačni, postavljeni gusto, i formiraju okrugle ili klasaste cvasti, duge oko 10 cm. Najčešće su crvene boje, ali mogu da budu i ljubičaste, ružičaste, bele, zelene, narandžaste ili bledožute boje.
Nakon cvetanja kalistemona, stvaraju se sitne okrugle drvenaste čaure sa semenom. Kada se čaure osuše otvaraju se, i iz njih izlazi seme nalik na prašinu.
Da bi se formirao žbun sa gustom krošnjom, malo drvo ili cvetna mediteranska živa ograda, kalistemon treba orezivati posle svakog cvetanja.
