Alokasiji odgovara dosta indirektne svetlosti, ali ne podnosi direktne sunčeve zrake, osim zimi. Dobro uspeva u uslovima polusenke, a donekle podnosi i senku.
Idealna temperatura za alokasiju u toku leta je od 20 do 25 stepeni. Prija joj visoka temperatura i može da poraste dosta tokom leta.
Zimi alokasiji odgovara temperatura viša od 15 stepeni, a na malo nižim temperaturama ulazi u fazu mirovanja i prestaje da raste. Ako se temperature veoma kratko spuste do -3 stepeni, može da preživi, ali ako su duži period ispod 10 stepeni propada. Listovi u hladnim uslovima mogu da otpadnu, a oštećuju se već na 0 stepeni.
Supstrat za alokasiju treba da bude rastresit, dobro dreniran, plodan, sa visokim sadržajem humusa.
Alokasiju treba zalivati redovno odstajalom vodom, jer ako se zaliva tvrdom vodom na listovima mogu da se pojave pege. Pošto je sklona truljenju zbog sočnog stabla, ne treba da se zaliva preobilno, a prilikom rezanja treba je poprašiti drvenim ugljem.
Tokom leta, supstrat mora da bude stalno vlažan, i alokasija se zaliva jednom do dva puta nedeljno. Zimi supstrat treba da bude suvlji i zaliva se jednom u dve nedelje.
Pošto alokasiji odgovara dosta relativne vlage u vazduhu, preporučuje se brisanje listova vlažnom krpom ili stavljanje na podmetač sa kamenčićima, pri čemu se voda sipa u podmetač.
Ako se ne prskaju listovi alokasije odstajalom vodom, često se smatra da će stradati od crvenog pauka, koji napada njihove donje strane. Zato se preporučuje preventivno pranje sapunima.
Od marta do oktobra, alokasija se prihranjuje tečnim đubrivom za zelene biljke, svake dve do tri nedelje.
Dok je alokasija manja, presađuje se u rano proleće, u za dva broja veću saksiju, u rastresit supstrat, koji se mnogo ne sabija.
Alokasija se razmnožava iz mladih gomolja ili podelom rizoma. Da bi se zakorenila potrebna je temperatura od 25 do 28 stepeni, vazduh zasićen vlagom, odgovarajući supstrat i zalivanje mekom vodom.
