Lovor višnji odgovaraju sunčana mesta. Ako je izložena celodnevnom suncu biće kompaktna i gusta, a ako je u senci sporije će rasti i imati duže grane.

Iako podnosi različite tipove zemljišta lovor višnji najviše odgovara vlažno, dobro drenirano zemljište, po mogućnosti kiselo.

Lovor višnja se mora redovno zalivati, ali ne treba da bude bude stalno u vodi.

Iako dobro podnosi niske temperature, i do -25 stepeni, listovi lovor višnje mogu da stradaju i dobiju mrlje slične opekotinama, zbog dugotrajnih mrazeva ili hladnih vetrova u toku zime. Uglavnom stradaju mlađi listovi, i njih treba odrezati makazama.

Najlakši način razmnožavanja lovor višnje je ožiljavanje reznica, koje se uzimaju u proleće ili jesen. Prolećne reznice, duge oko 15 do 20 cm se uzimaju sa vrhova grana, donji listovi odstranjuju, a na vrhu se ostavlja 1 do 2 lista. Ove reznice se mogu držati u vodi dok puste korenčiće. Takođe, mogu odmah da se zabodu u mešavinu treseta i peska ili gotov supstrat za ukorenjivanje, koji se drži u hladovini i mora da bude stalno vlažan. Posle nekoliko meseci reznice obično puštaju koren, a nakon što se dobro ukorene presađuju se u pojedinačne posude, a sledećeg proleća na stalno mesto. U jesen se otkidaju jednogodišnje grančice, sa delom grane od koje se otkida donji deo reznice. Drugi deo postupka je isti kao i sa prolećnim reznicama.

Lovor višnja je pogodna za formiranje žive ograde. Uz ogradu kao živa ograda, biljke se sade u razmacima od 30 do 40 cm. Prvih godina, nakon sađenja preporučuje se orezivanje u martu i junu. Da joj ne bi oštetili listove orezujte je isključivo makazama za voće ili lozu. Kada se dostigne željena visina šiša se, nakon cvetanja u maju, a zatim u avgustu i septembru.

Ako je lovor višnja oblikovana kao grm, treba joj samo skratiti grane koje štrče u rano proleće. Da bi se razgranalo podnožje grma treba skratiti za pola mlade grane, koje kreću bliže korenu. Svakih pet godina proredite središte grma, da bi se dobio prostor za nove mladice.