U vrtu plumbago najbolje napreduje na zemljištu pomešanom sa peskom, koje ne zadržava vodu. Boja cvetova će biti intenzivnija ako je zemljište blago kiselo. Preporučuje se da se prilikom sađenja u zemlju umeša kiseli treset.

Potpuno osunčana mesta su uslov da plumbago cveta intenzivno i bujno. Ali, ako je tokom leta sunce veoma jako, odgovaraće mu i polusenovito mesto, dok će u potpunoj senci imati mnogo manje cvetova.

Precvetali cvetovi plumbaga opadaju, ostavljajući lepljive, obojene tragove. Zato nije dobar izbor kao ivično cveće uz betonske staze u dvorištu i vrtu.

Kada se ukoreni, plumbagu ne treba puno vode, a podnosi i kraću sušu. U vreme cvetanja zaliva se redovno, ali pomalo, a leti obilnije. Da koren ne bi istruleo u toku zime se zaliva veoma malo. Za zalivanje je najbolja odstajala voda, jer hladna voda i hlor mogu da uzrokuju propadanje biljke.

Od marta do sredine avgusta plumbago treba prihranjivati vodorastvorljivim đubrivom za cvetnice svake dve nedelje. Jednom mesečno može da se doda i đubrivo sa pojačanim sadržajem azota. Pošto je osetljiv na nedostatak mangana, i listovi mogu da požute preporučuje se da se jednom, u maju ili junu doda folijarno đubrivo sa mikroelementima.

Zbog osetljivosti na jače mrazeve, preporučuje se sađenje plumbaga u velike saksije, koje će se tokom toplih dana držati u vrtu ili na terasi, a pre prvih mrazeva uneti u svetlu prostoriju koja se ne greje. Ako je zasađen u vrtu u jesen se može presaditi u saksiju i uneti u prostoriju. I kada je posađen na otvorenom, posle zime se često brzo oporavlja i izbija sa novim izbojcima iz zemlje.

Plumbago cveta na bočnim izbojcima i može se orezivati kao živa ograda, ili oblikovati kao žbun, u kasnu zimu ili rano proleće. Mogu se orezati i cvetni pupoljci, jer se brzo oporavlja.

Plumbago se razmnožava semenom, mladim izdancima koji niču pored biljke ili reznicama, koje se seku u junu ili julu.