Bugenvilija je rod biljaka koji potiče iz tropskih krajeva Južne Amerike, odakle je u XIX veku preneta u Evropu. Smatra se da postoji između 4 i 18 vrsta ovog roda. Većina današnjih hibrida je dobijena od dve vrste: Bougainvillea spectabilis i Bougainvillea glabra. Danas postoji oko 300 sorti koje se razlikuju po pricvetnim listovima, braktejama.
Francuski botaničar Filbert Komerson je prvi otkrio bugenviliju u Brazilu 1768. godine. Nazvao ju je po svom prijatelju, admiralu Francuske ratne mornarice, Luju Antoanu de Bugenvilu, kapetanu broda kojim je došao u Novi svet. Bugenvilija u raznim krajevima sveta nosi drugačija imena. Na Crnogorskom primorju je nazivaju bogumila. Zbog izuzetno zanimljivog izgleda i prozirne teksture koja podseća na najfiniji papirus na Filipinima i Tajlandu zovu je papirni cvet. Na Havajima je zovu đavolski cvet zbog oštrih bodlji, i verovatno zbog njenih crvenih baktreja. Uprkos ovom imenu koriste je za tradicionalne cvetne vence za proslave ili kao znak dobrodošlice gostima.
Bugenvilija veoma brzo raste. U vrtu može da poraste i do 6 m, a u sobnim uslovima 3 m. Na njenim granama se nalaze brojne polusavijene bodlje koje joj u prirodi služe za pridržavanje među granama drveća.
Bugenvilija cveta od juna do kraja oktobra, a u sobnim uslovima u toku leta i rane jeseni. Njeni cvetovi se razvijaju na vrhovima izbojaka. Mali neugledni cvetovi nalaze se unutar velikih pricvetnih listova - brakteja, koje mogu biti različitih boja i veličina. Najkrupnije cvetove ima narandžasta Bugenvilija peruviana, koju nazivaju i trobojna, jer su njene brakteje cigla-crvene boje, koja kasnije prelazi u crveno-narandžastu, a pri precvetavanju u ružičasto- naranžastu. Ružičasto-ljubičasta je Bugenvilija glabra. Cvetovi ostalih sorti mogu da budu bele, žute, ružičaste, narandžaste, crvene, ljubičaste boje.
Kao puzavica, bugenvilija može da prekrije celu fasadu kuće. Može i da se oblikuje kao visoko, cvetno drvo a u podnožju stabla sa cvetnom krošnjom deluju zanimljivo cvetnice ili lisnodekorativne višegodišnje biljke.
Bugenvilija se može oblikovati u formu grma ili kao manje drvo u saksiji jer je stablašica. Izuzetno je zanimljiva za formiranje bonsaija.
Bugenvilija se obično nabavlja kada je u cvetu, i namotana na oslonce, žičani obruč ili drvene merdevine.
