Reč bonsai se sastoji iz "bon" - poslužavnik, zdelica, plitka posuda, i "sai" - gajiti biljku, što u slobodnom prevodu znači "biljka u plitkoj posudi".

Bonsai je kreiranje minijaturne verzije odraslog drveta, koristeći isti materijal iz koga je izraslo i pravo veliko drvo. Uz malo truda i pravilne nege, bilo koja biljka sa čvrstim stablom može se gajiti kao bonsai. Za pravi bonsai koristi se drveće, a zbog velike sposobnosti adaptacije, najčešće se gaje vrste drveća - bor, čempres, kedar, višnja, šljiva, javor, hrast i kesten. Sve češće se koriste i tropske biljke koje se mogu gajiti u domu, kao što su, na primer kamelija, azaleja, fikus.

Po tradiciji, za kreiranje bonsaija su neophodne tri osnovne sile: shin-zen-bi ili "težnja za istinom", dobrota i lepota.

Za zanimljiv bonsai, koji će stvoriti iluziju odraslog stabla koje raste u prirodi potrebni su umetnička kreativnost i dobro poznavanje baštovanskih tehnika. Taj spoj umetnosti i bašovanstva čini bonsai posebnim, ali i zahtevnim.

Svi delovi bonsaija - koren, deblo, grane, lišće i posuda treba da izražavaju osećaj za ravnotežu, oblik i liniju. Pri tome biljka i posuda treba da čine harmoničnu celinu u kojoj se dopunjuju po obliku, teksturi, boji i veličini, tako da se biljka stapa sa posudom stvarajući utisak odrasle biljke u minijaturnoj formi.

Da bi se održao izgled, bonsai treba redovno orezivati i ožičavati.