Pilea je rod koji obuhvata preko 700 vrsta i pripada porodici koprive (Urticaceae), ali nemaju dlake, koje peckaju tipične za tu porodicu. Ime roda potiče od latinske reči pileos, što znači pokrivač, kapa, zbog čašice nalik na kapicu koja delimično pokriva ženski cvet i plod. Stari Rimljani su je nosili na festivalima, posebno na Saturnalijama, i poklanjana je robovima kao simbol slobode.
Zbog svog neobičnog svojstva pileja se u narodu često zove topnik ili pucaljka. Ako se, na primer sitnolisne vrste potope u vodu ili se poprskaju kada je sunčan dan, njihov cvet se naglo otvara, i posipa oko sebe cvetni prah. Glavice cvetova nekih drugih vrsta se bučno otvaraju i izbacuju seme, kada se premeste na sunce iz hladne i zasenjene prostorije.
Pileja je rasprostranjena u tropskim, subtropskim, kao i u toplim umerenim područjima. To su jednogodišnje, ali i višegodišnje zeljaste biljke, grmolikog ili puzajućeg rasta. Listovi su zeleni ili šareni i privlače pažnju oblikom i bojom. Većina vrsta u svom staništu veoma brzo prekriva zemljište.
Najveći broj vrsta pileje cveta u kasnu jesen ili ranu zimu. Cvetovi su neugledni i sakriveni među listovima ili u grozdaste cvasti, najčešće krem boje, a mogu da budu i ružičasti ili crveni. Plodovi su izrazito mali i neugledni.
Najpoznatiji varijetet koji se gaji kao sobna biljka je Pilea cadierii, poznata pod nazivom aluminijumska biljka, sa sivim šarama na ovalnim zelenim listovima. Ona može da poraste i do 38 cm, a drugi varijeteti su skoro upola manji.
Pilea depressa ili kako se još zove bebine suze, ima sitne, zaobljene jarkozelene listove i veoma sitne cvetove. Dobar izbor je za viseće saksije ili korpe, ali i za terarijume.
Pilea peperomioides, koja se često naziva kineska dolar biljka, ima ovalne, tamnozelene listove na dugim lisnim drškama.
