Visibabi odgovara rastresito, blago kiselo zemljište, bogato hranljivim materijama, sa malo ilovače. Pogodno je i šumsko zemljište, koje je njeno prirodno stanište.

Visibabe se razmnožavaju semenom i iz lukovica iz kojih izbijaju mlade lukovice.

Po završetku cvetanja, kada prođe period mirovanja visibabe se sade. Najbolje ih je saditi kada listovi počnu da žute, a lukovica je sveža. Lukovice se sade na dubinu od 5 do 10 cm, u grupama od 15 do 20, jer će tako lepše izgledati kada porastu. Između lukovica se ostavlja dovoljno mesta, jer će svaka od njih da stvori brojne postrane lukovice, i za nekoliko godina može da pokrije celu površinu.

Da bi godinama cvetale u vrtu visibabe treba posaditi na sunčano ili delimično zasenjeno mesto, pored retkog ukrasnog grmlja i drveća.

Visibaba se razmnožava i semenom. Njene cvetove lako oprašuju pčele. Nakon cvetanja stvaraju se žuto-zeleni plodovi, koji se raspucavaju kada dozru i iz njih ispadaju svetle semenke, koje raznose mravi i drugi insekti i tako razmnožavaju visibabe.

Kada se listovi visibabe osuše, nastaje period mirovanja, koji traje do jeseni. U jesen se bude i počinju da rastu. Da bi se bolje razvijale treba pokriti mesta gde rastu slojem rastresitog treseta, a u proleće kompleksom minerala.

Svake tri godine, posle cvetanja visibabe treba presađivati. Kada se pažljivo iskopaju, lukovice se razdvajaju rukom, i ponovo sade u vlažno zemljište. Visibabe koje se gaje u saksiji, najbolje je presađivati kada su u periodu mirovanja, u julu ili avgustu.