Aporokaktusu odgovara sunčano mesto, zaštićeno od promaje, ali ne direktno sunce. Zbog prevelike izloženosti suncu, ali i od same starosti može da izgubi svežu zelenu boju i postane sivo-zelen.
Saksiju sa aporokaktusom ne treba okretati kada se pojave pupoljci i počne da cveta.
U toku leta aporokaktus se zaliva obilnije, ali tek onda kada se zemlja osuši. Posle zalivanja treba ukloniti vodu iz podmetača.
Aporokaktus može da se prihranjuje veštačkim đubrivom za cvetnice. Ali, i ako se ne prihranjuje to ne utiče negativno na njegov razvoj.
Na otvorenom, ali zaštićenom prostoru, aporokaktus može izdržati na temperaturi do 3 stepeni. Ako stariji kaktus ipak uhvati mraz, da bi se oporavio u proleće ga treba presaditi u svežu zemlju i odrezati površinske, uništene izdanke.
Cvetanje aporokaktusa zavisi od njegove nege u toku zime. Treba ga držati na svetlom mestu, pri temperaturi od 13 do 18 stepeni, i izbegavati zalivanje ili ga zalivati tek toliko da zemlja nije suva.
Najbolje vreme za rezanje i sađenje aporokaktusa je rano proleće. Presađuje se svake treće godine u saksiju za broj veću.
Najlakši način razmnožavanja aporokaktusa je reznicama u proleće. Reznicu treba nakon uzimanja ostaviti nekoliko dana da se osuši, a zatim staviti u peskovitu zemlju. Kada reznica pusti korenje treba je presaditi u zemlju za kaktuse ili mešavinu od zemlje za cveće i peska u odnosu 50:50.
Aporokaktus je veoma osetljiv na vunaste vaši. Zato ga treba redovno pregledati i ako je potrebno uništiti ih preparatima protiv vunastih vašiju.
