Kordilina je raznolik rod tropskih grmova i drveća. Postoji oko dvadesetak vrsta i sve pripadaju porodici Agava. Potiču iz tropskih delova Južne Amerike, Australije i Azije. U svom prirodnom staništu dostižu visinu od nekoliko metara.
Bliski srodnik kordiline je dracena. Razlikuju se po korenu: kordilina ima beli, a dracena žućkasti koren; koren kordiline tera izdanke, a dracena ne.
Ime kordilina potiče od grčke reči kordyle, što znači toljaga, a odnosi se na debelo korenje nekih vrsta.
Stablo kordiline je nalik na palmu. Ne raste brzo, 10 do 15 santimetara godišnje. Kao sobne biljke uglavnom se gaje niže vrste, koje mogu da porastu do 60 santimetara.
Kultivirani oblici kordiline se odlikuju lepim, sabljastim, gusto izraslim listovima. Zavisno od vrste, listovi mogu da budu u raznim nijansama zelene, crvene i ljubičaste boje, i u kombinacijama crvene, ljubičaste, ružičaste, bele ili žute boje.
U toku leta cvetaju samo odrasle, stare biljke. Crveni, beli ili žućkasti, zvezdasti cvetovi, koji slatko mirišu pojavljuju se na dugačkoj stabljici, a posle njih crveni plodovi nalik na bobice.
Kordiline su veoma prilagodljive biljke. Iako su sobne biljke tokom leta mogu da se drže i napolju.
Veruje se da kordilina štiti dom i donosi sreću. Njeni listovi se koriste u tekstilnoj industriji, na primer za hula suknje havajskih plesačica.
