Japanskoj skimiji odgovaraju polusenovita i senovita zaštićena mesta ispod stabala. Jako podnevno sunce usporava rast, a listovi blede i žute. Zato se često sadi na severnoj strani jer podnosi kratkotrajno jutarnje sunce u toku leta.

Japanska skimija voli vlažna, humusom bogata, propusna, kisela zemljišta, bez kreča. Dobro uspeva ispod četinara jer oni u svojoj blizini stvaraju kiselije zemljište. Slaže se i sa rododendronima i azalejama. Treba izbegavati sađenje u blizini betonskog temelja, gde je kiselost zemljišta verovatno previsoka.

Da bi se dobro ukorenila i lako preživela hladne dane najbolje vreme za sađenje japanske skimije je sredina septembra. Ne sadi se previše duboko jer može izostati cvetanje, a prihranjivanje đubrivom pomaže da se bolje ukoreni. Prilikom sađenja, a i povremeno treba dodati kiselu zemlju oko nje.

Idealna temperatura za gajenje japanske skimije je od 20 do 25 stepeni, iako podnosi velike vrućine i otporna je na niske temperature. Preko zime ne treba da bude u suviše vlažnom zemljištu, da ne bi istrulio koren. Tokom sunčanih dana s mrazom prekriva se tkaninom.

Japanska skimija se zaliva umereno, svakih nekoliko dana, kada je zemljište oko stabla suvo.

U jesen se japanska skimija može prihraniti đubrivom koje se sporije otapa, a to ponavljati svakih šest meseci. U toku vegetacije može se jednom mesečno prihraniti i tečnim đubrivom.

Japanska skimija se razmnožava vršnim reznicama krajem leta, koje se ožiljavaju uz upotrebu hormona u supstratu za ožiljavanje. Može da se razmnožava i semenom.

Za kompaktniji izgled i kontrolisanje visine japanska skimija se može orezivati.

Japanske skimije su dvodomne biljke. Samo kod ženskih biljaka se razvijaju plodovi, a za to je potrebna muška biljka u blizini.

Svi delovi japanske skimije su otrovni, a najviše njeni plodovi. Zato je ne treba saditi na mestima gde se deca igraju.