Iako može da podnese i veću senku, singonijumu odgovara svetlo mesto bez direktnog sunca koje nije na promaji. Pogodno mesto je severni ili zapadni prozor.
Optimalna temperatura za singonijum je od 18 do 24 stepeni. Zimi ga treba staviti u toplu prostoriju, a minimalna temperatura koju može da podnese je 15 stepeni.
U toku leta singonijum se redovno zaliva, kada se kompost osuši bar 2 do 3 cm od površine zemlje, dva do tri puta nedeljno. Zimi se zalivanje znatno smanjuje, jednom nedeljno, pa i ređe.
Singonijum voli vlagu. Zato treba održavati vlažnost vazduha i vlažnost listova prskanjem vodom sobne temperature. Leti ga treba orošavati svaki dan ili staviti u saksiju na mokre kamenčiće.
Nedostatak vlage u vazduhu i supstratu, nagle promene temperature, previše tvrda voda, promaja i hladnoća mogu izazvati žućenje i sušenje listova, kao i njihovo opadanje.
Singonijum se sadi u mešavinu vrtne zemlje, treseta i komposta od kora.
Tokom proleća i leta jednom mesečno u vodu za zalivanje singonijuma dodaje se tekuće đubrivo za lisnate biljke.
Singonijum se razmnožava reznicom, dugačkom najmanje 15 cm i sa dva para listova. Reznica može da se zabode u zemlju i veoma brzo će se zakoreniti i pojaviće se listići. Preporučuje se i da se kraj reznice zapraši hormonskim prahom za ožiljavanje, a zatim se reznica stavi u saksiju prekrivenu plastičnom folijom pri temperaturi od 18 stepeni.
Pošto brzo raste singonijum se presađuje svake godine u proleće. Ako se posadi u veliku saksiju svako proleće se menja samo površinski sloj zemlje.
Ako singonijum nepravilno raste i da bi se dobila lepa forma orezuje se u proleće, i to na 15 do 25 cm. Svež izgled lista može se zadržati rezanjem svih izduženih listova. Na taj način se zadržava i grmolika forma biljke.
Svi delovi singonijuma su otrovni. Ako se slučajno konzumiraju izazivaju oštar bol u ustima.
