Maranti odgovara svetlo mesto zaštićeno od direktnog sunca. Dobro uspeva na istočnom ili zapadnom prozoru. Leti je treba udaljiti od prozora, jer ako je izložena jakom suncu listovi blede i dobijaju opekotine.
Optimalna sobna temperatura za marantu je od 16 do 20 stepeni. Temperatura u toku zime ne sme da bude niža od 10 stepeni. Ako joj je hladno listovi se uvijaju i venu.
Marantu treba zalivati oprezno i umereno, jer od prevelike vlage može da istruli koren. Leti se zaliva dva do tri puta nedeljno, a zimi kada se isuši supstrat između dva zalivanja, jedanput u sedam do deset dana.
Nedostatak vlažnog vazduha izaziva smeđu boju listova marante i njihovo opadanje. Pošto joj prija velika vlažnost vazduha treba je orošavati odstajalom, prokuvanom ili destilovanom mlakom vodom. Leti se orošava svakodnevno, a zimi jednom ili dva puta nedeljno, a u uslovima centralnog grejanja svakodnevno. Da bi joj se obezbedila dovoljna vlažnost saksija se moži staviti u keramičku oblogu ispunjenu vlažnim tresetom ili mahovinom. Može se obezbediti i stalno vlaženje ako se stavi u tanjir sa vodom na preokrenuti podmetač, ali tako da dno saksije ne stoji u vodi. Pošto voda iz tanjira stalno isparava osigurana joj je stalna vlaga. Ovaj način vlaženja i stalno prskanje je bolje od direktnog zalivanja, jer u previše mokroj zemlji koren može da istruli.
Od marta do oktobra maranta se prihranjuje đubrivom za zelene biljke jednom nedeljno.
Maranta nema veliko korenje. Sadi se u plitke saksije koje moraju na dnu imati otvor za odliv vode. Radi bolje drenaže na dno saksije se stavlja dovoljno krhotina od starih glinenih saksija ili šljunka. Presađuje se u proleće ako je koren pregust u svežu mešavinu zemlje.
Razmnožavanje marante je jednostavno, deljenjem korena od jula do proleća naredne godine. Svaki deo korena mora da ima žilice. Reznicama koje se uzimaju od vršnih izdanaka razmnožava se u proleće. Reznice se sade u vlažan pesak na temperaturi od 18 do 22 stepeni.
Da bi se oblikovala u željenu formu maranta se može orezivati. Podrezuje se dva puta godišnje da bi bila snažnija i bolje se razvijala.
Uvelo lišće marante se seče oštrim makazama. Listovi se čiste vlažnim sunđerom ili mekom krpom i mlakom vodom. Ne treba koristiti sredstvo za sjaj lišća.
Maranti prija kada je okružena drugim biljkama i vlaga koju one stvaraju. Poželjne biljke pratioci su sve zelene biljke, kao na primer fikusi i filadendroni.
