Sanseverija raste u polusenci ili senci, ali uspeva i u mračnim prostorijama sa veoma malo svetla. Ali, ako se drži u senci njene šare postaju slabije vidljive. Pošto ne voli veliku vlagu u vazduhu može da se stavi i blizu radijatora.

Sanseverija podnosi neredovno zalivanje. Zimi se zaliva veoma retko - jednom mesečno, a tokom proleća, leta zaliva se jedanput u 7-10 dana. Vodu koja se skupi u podmetaču saksije treba isprazniti. Između dva zalivanja zemlja treba da se prosuši. Nikada je ne treba zalivati između listova jer takvo zalivanje izaziva truljenje i propadanje biljke. Ne podnosi hladnu vodu iz vodovoda, pa je treba zalivati mlakom, odstajalom vodom.

Sanseveriji najviše odgovaraju temperature od 15-21 stepeni (zima-leto). Osetljiva je na niske temperature i propada ako se tempreatura spusti ispod 10 stepeni.

Pošto sanseverija ima izrazito plitak i mali koren treba da se sadi u plitke, široke saksije. Presađuje se samo kada joj je saksija isuviše mala, a najbolje vreme za to je proleće. Može se presaditi u običnu baštensku zemlju sa nešto šljunka za drenažu.

Sanseverija se razmnožava reznicama i deljenjem korena. Podeljeni delovi sanseverije mogu se posaditi u saksije, u mešavinu baštenske zemlje i malo peska ili šljunka. Njihov dalji rast biće i bez posebnog truda siguran i brz. Ukoliko se razmnožavaju lisnom reznicom biljka će izgubiti lepi žuti rub i žućkastu boju.

Sanseverija se prihranjuje granuliranim ili tečnim mineralnim đubrivima. Ne treba je previše prihranjivati, jednom mesečno je sasvim dovoljno.

Otporna je na prašinu i zagađen vazduh. Jedini zahtev ove skromne biljke je da joj se povremeno sunđerom obriše prašina, koja joj je veliki neprijatelj.

Ako se sanseverija naglo premesti na sunce, na listovima će se pojaviti palež. Ukoliko se pojavi lisna pegavost, odmah treba odstraniti list nekoliko santimetara ispod obolelog dela. Životni vek sanseverije je veoma dug, posebno ako se previše ne zaliva i ako je nega adekvatna. Tako će ova sobna biljka biti i predivan detalj u domu.