Artnit

Petak, 08 Novembar 2013 17:41

Šeflera - biljka kišobran Istaknut

Šeflera je veoma dekorativna sobna biljka. Zovu je biljka kišobran zbog prstasto raspoređenih listova, u suptropskim predelima biljka hobotnica zbog oblika cvetova, a kod nas je često zovu medveđa šapa.

Šeflera je rod zimzelenih višegodišnjih biljaka poreklom iz Australije i sa Novog Zelanda. Zastupljena je sa preko 700 različitih vrsta. Neke vrste rastu kao drvo, neke kao zimzeleni žbunovi, a ima i onih koje se uz pomoć susednih biljkaka penju kao biljke penjačice u visinu. Zavisno od vrste porastu od 1 m do 30 m u visinu.

U porodicu šeflere spada više varijeteta. Kao sobne biljke gaji se više vrsta, a najviše Schefflera actinophylla (drvo kišobran) koja ima tanje i šire listove i može da poraste preko 2 m i Schefflera arboricola (patuljasto drvo kišobran) koja je manjeg rasta i ima istaknute žile.

Šeflera je dobila ime u čast nemačkog botaničara iz XVIII veka Jakoba Kristiana Šeflera.

Listovi šeflere rastu u grupama i šire se zrakasto od vrha lisnih peteljki u obliku kišobrana. Kod mladih biljaka list se sastoji od 3 do 5 liski, a njihov broj se godinama povećava i dostiže, i do 15 liski. Listovi šeflere su sjajni tamnozeleni ili prošarani, od bele preko krem i žute do zelene. Varijetet sa prošaranim listovima treba da bude na svetlom mestu, bez direktnog podnevnog sunca, a tamnozelena uspeva i u tamnijem delu, ali će da raste malo sporije.

U sobnim uslovima šeflera retko cveta. Cvetovi su zeleni i nalaze se u složenoj cvasti. Plodovi su žuto-narandžaste boje u vidu bobica.

Šeflera ima izuzetnu sposobnost da upija nečistoće iz vazduha - filtrira toksine, viruse, spore gljivica, ugljen-dioksid koji ljudi izdišu.

Neke vrste šeflere se mogu gajiti i kao bonsai.

Prema feng šuiju šeflera simboliše rast i napredak.

Pročitano 11616 puta Poslednji put izmenjeno Utorak, 01 April 2014 15:46

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Flora doma Šeflera - biljka kišobran