Artnit

- Sva nesreća je u tome - nastavio je Škreta posle dužeg razmišljanja - što je čovek okružen glupacima. Postoji li neko u ovom gradu kome bih se mogao obratiti za savet? Inteligentan čovek je osuđen da živi u večitom progonstvu. To je pitanje o kome neprestano razmišljam, jer spada u moju struku: čovečanstvo proizvodi upravo neverovatne količine glupaka.

Jedan od najuticajnijih sociologa XX veka, Erving Gofman je razvio teoriju dramaturgije, koja se bavi socijalnom konstrukcijom sopstva. On je verovao da smo svi glumci koji igraju svoje uloge u svakodnevnom životu, kao što je naglasio u svojoj čuvenoj knjizi Kako se predstavljamo u svakodnevnom životu, koja je objavljena 1959. godine. Koristeći metafore i termine pozorišta, on objašnjava važnost ljudske i društvene akcije i interakcije.

No nije dovoljno utvrditi činjenično stanje, potrebno je na osnovu toga ostvariti i praksu, izvesti moralni propis. Nije dovoljno reći da je pravo na putu da se oslobodi nekih apstrakcija: razlike između stvarnog i ličnog prava - da je na putu da grubom pravu prodaje i plaćanja usluga doda i druga prava. Treba reći da je ta revolucija dobra.

Danski filozof, teolog i pesnik Seren Kjerkegor, jedan od osnivača egzistencijalističke filozofije, pred filozofsko mišljenje postavlja potpuno novi zahtev: da osvetli pojedinačni egzistentni život izolovanog pojedinca u njegovim elementarno raspoloživim životnim situacijama. Pojam egzistencija koji se javlja u njegovoj filozofiji postaće jedan od centralnih pojmova filozofije XX veka.

Francuski socijalni psiholog Gustav Le Bon je obeležio jednu epohu na području sociologije i psihologije masa i mnogi ga smatraju za najznačajnijeg predstavnika psihologije gomile. Sam Le Bon je bio uveren da je glavna svrha njegovog najznačajnijeg dela Psihologija gomile, iz 1895. godine u tome da posluži kao priručnik državnicima u njihovom teškom poslu.