Artnit

Neverbalna komunikacija poznatija po nazivu govor tela je proces slanja i primanja poruka bez upotrebe reči, bilo rečene ili pisane. Ona predstavlja način na koji ljudi komuniciraju bez reči namerno ili nenamerno gestovima, načinom držanja tela, pokretom, dodirom, izrazom lica, pogledom, tonom i bojom glasa, odećom i izgledom i izražavaju i razmenjuju namere, emocije, raspoloženje, stavove, želje, očekivanja. Istovremeno ona oblikuje i menja verbalnu komunikaciju, a ako postoji nesklad između njih, više se veruje neverbalnoj komunikaciji.

Ogovaranje je uglavnom svakodnevni neformalni oblik komunikacije, u kojem na ovaj ili na onaj način učestvuje veliki deo ljudske populacije. Obično se definiše kao neformalni oblik razgovora o odsutnoj osobi na način da osoba koja je slušač negativno proceni osobu o kojoj se govori i vezuje se za loše govorenje, ružnu naviku, ponašanje koje treba osuditi jer narušava privatnost.

Nemački filozof i sociolog Jirgen Habermas je osnovne postavke svoje teorije komunikativne akcije izložio u delu Strukturne promene javnosti, koje je objavio 1965, a zatim u svom kapitalnom delu Teorija komunikativne akcije koje je objavio 1981. godine. U ovoj teoriji on pokušava da razume društvo sa gledišta jezika i stavlja naglasak na procese komunikacije i zajednički jezik, a proces jezičkog sporazumevanja određuje kao društveno-kulturni fenomen koji je u osnovi ljudske civilizacije.

Kulturna nesigurnost rađa svog jezičkog dvojnika. To isto bi se moglo reći i o tehničkom napretku. U svetu Fejsbuka, Majspejsa i Tvitera (da ne pominjemo elektronske poruke) sažete aluzije zamenjuju izlaganje. Mada je internet u jednom trenutku izgledao kao prilika za neograničenu komunikaciju, sve veća komercijalna usmerenost tog medija - “Ja sam ono što kupujem“ - donosi osiromašenje. Moja deca su primetila da u njihovoj generaciji komunikacijske skraćenice njihovog hardvera počinju da se uvlače u samu komunikaciju: “Ljudi govore kao e-tekstovi.“

Savremena digitalna kultura donosi značajne promene u različitim sferama života, a posebno u načinu komunikacije. Američki klinički psiholog Šeri Terkl više od tri decenije istražuje promenljive veze savremenog čoveka sa digitalnom kulturom prikazujući kako mobilne tehnologije, socijalne mreže i humanoidna robotika menjaju rad, porodicu i identitet, kao i odnose među generacijama, rodovima, poslodavcima i zaposlenima. U svojoj knjizi Sami zajedno tehnologiju opisuje kao "arhitektu naše intimne sfere", koja stvara uznemirujuće veze među prijateljima, ljubavnicima, roditeljima i decom i uslovljava promene u razumevanju privatnosti i zajednice, intimnosti i samoće.

Dijalog (od starog grčkog dialogos što znači razgovor) je vođenje pismenog ili usmenog razgovora i protiv razgovora između dve ili više osoba. Bez njega se ljudi mimoilaze i međusobno se ne slušaju.