Artnit

Psihoanalitička teorija ličnosti Sigmunda Frojda predstavlja jednu od najobuhvatnijih teorija. U svojim radovima o psihologiji ličnosti on opisuje prostor (topos) koji je odgovoran za čovekovo psihičko funkcionisanje. Topološki model koji predlaže zasniva se na podeli mentalnog aparata na tri sistema: nesvesno, predsvesno i svesno. Istovremeno psihički život i kompleksnost ličnosti opisuje metaforom o santi leda čiji manji deo, koji izranja iznad površine vode, predstavlja oblast svesti, dok mnogo veća masa ispod površine vode, predstavlja oblast nesvesnog. Po njemu ljudska ličnost se sastoji iz tri elementa, koja su poznata kao Id, Ego i Superego.

Tako ja ne smjeram na drugog kao na predmet, niti na svoje ego kao na predmet za sebe sama; čak i ne mogu da upravim svoju praznu intenciju prema tome egu kao prema jednom predmetu koji je sada izvan moga dohvata; ono je, u stvari, odvojeno od mene jednim ništavilom koje ne mogu da ispunim, pošto ga shvatam kao ništavilo koje nije za mene i pošto ono u principu postoji za drugog; ne smjeram na njega kao da bi mi ono jednoga dana moglo da bude dato već, naprotiv, ukoliko mi izmiče u principu i ukoliko mi nikada neće pripadati. Ipak, ja sam taj ego; ne odbacujem ga kao stranu predstavu, već mi je ono prisutno kao jedno ja koje sam ja ne znajući to, jer ga otkrivam u stidu (u drugim slučajevima - u ponosu). Stid ili ponos otkrivaju mi pogled drugog i mene sama na kraju tog pogleda; stid ili ponos čine da živim, a ne da spoznajem situaciju bića koje je gledano.