Ginter Gras - Ali šta je moj kamen?
Usred rata 1943, Alber Kami je objavio svoj esej. “Mit o Sizifu“ čitao sam početkom pedesetih. Ali već pre toga, bez poznavanja takozvanog apsurda, blesav kakvog me je rat napravio, već sam, kao dvadesetogodišnjak, bio na ti sa egzistencijalizmom i svim njegovim pitanjima. I onda kad mi je pojam apsurda postao ličnost, kad sam (zgađen lažnom hrišćansko-marksističkom nadom) shvatio vedrog čoveka koji gura kamen kao nekoga ko uzaludnim guranjem ismejava prokletstvo i kaznu, potražio sam svoj kamen i s njim postao srećan. On mi daje smisao. On je ono što jeste. Nijedan bog, niti bilo kakvi bogovi ne mogu da mi ga oduzmu; to bi onda značilo da su pred Sizifom kapitulirali i pustili kamen na brdo. To bi bilo dosadno i ne bi vredelo više nikakve želje.
Ginter Gras - Zamisli, naše dete je priključeno na školski kompjuter
"Pretpostavimo", kaže on, "da dobijemo dete. I pretpostavimo, ono dođe na svet zdravo. I pretpostavimo da ono raste čak i bez uobičajenih ranih oštećenja. I pretpostavimo da se mi stvarno brinemo, koliko nam to dozvoljavaju poslovne obaveze, oko našeg deteta: ali uprkos svemu ono krene naopako. Kažem ti, životna sredina, naš školski sistem, nasilje televizije, sve, apsolutno sve će iskriviti naše dete, normiraće ga. Kao što smo i mi u međuvremenu iskrivljeni i normirani.
