Robert Muzil - “Ne bih da sam glup!“
Bojazan da ne izgledate glupi, kao i bojazan da ne povredite uljudnost, čini da se znatan broj ljudi, koji sebe smatraju pametnim, čuva da to i kaže. A ako se nađu u situaciji da su prisiljeni da o tome govore, pribegavaju okolišenjima sledeće vrste: “Nisam gluplji od drugog.“ Ali, postoji sklonost i da se što je mogućno neutralnijim i objektivnijim tonom primeti: “Verujem da mogu da kažem da sam normalno inteligentan.“
Robert Muzil - “Delaj onoliko dobro koliko možeš i onoliko loše koliko moraš, ostajući sve vreme svestan ivica zablude u tvom delanju!“
U određenim okolnostima, svi smo glupi; takođe smo u određenim okolnostima prisiljeni da delujemo zaslepljeno ili poluzaslepljeno, bez čega bi se svet zaustavio; i ako bi neko pred opasnostima od gluposti izvukao sledeće pravilo: “Suzdrži se od suđenja i prekini svaki put kad ti nedostaju obaveštenja“, mi bismo se sledili! Ali, ta situacija u kojoj se danas svako nalazi, podseća na drugu koju odavno poznajemo, u intelektualnom području.
