Artnit

Portret muzičara je slika koju neki naučnici pripisuju Leonardu da Vinčiju i to onda može biti i njegov jedini portret čoveka. Istoričari umetnosti su prepoznali na ovoj slici Leonardovo izražavanje bojama, kojim je stvoreno lice mladog čoveka kao celokupna, složena živa ličnost. Ova slika verovatno naslikana 1490. godine, danas se nalazi u galeriji Pinakoteka Ambrozijana u Milanu.

Voštana skulptura Konj i jahač je jedini sačuvani primer skulpture Leonarda da Vinčija, koja je danas poznata. Ovu skulpturu je stvorio 1508. godine, tri godine nakon završetka čuvene slike Mona Liza, a takođe se veruje da sadrži otisak njegovog palca. Danas se skulptura nalazi u privatnoj kolekciji.

Kao i mnogi renesansni umetnici Leonardo da Vinči je pripadao filozofskim i umetničkim školama na klasičan način, poput neoplatoničara, neopitagorejaca i hermetika. On je bio vizionar i prorok, a priroda i čovek su za njega bili najveće ostvarenje života. "Leonardo da Vinči bio je čovek koji se prerano probudio dok su svi drugi spavali dubokim snom", rekao je Sigmund Frojd. U predskazanjima, koja su sakupljena u knjizi Basilisk opisuje svakidašnje događaje, koje izriče u proročkoj modulaciji sa ciljem da upozori na katastrofe sveta koje vrebaju.

Neću izostaviti da uključim u ova pravila jedan novi način razmišljanja koji je, mada izgleda neznatan i gotovo smešan, ipak vrlo koristan za podsticanje uma na razna otkrića. On se sastoji u tome da posmatraš zidove uprljane raznim mrljama ili kamenje sastavljeno od raznih mešavina.

Neki od Leonardovih aforizama poseduju uzvišenost biblijskih stihova, pa čak povremeno i podsećaju na parabole, psalme ili Knjigu propovednikovu. U jednom svom čuvenom zapisu Leonardo kaže: "Lepota iščezava iz života, ali ne i iz umetnosti", izražavajući time uverenje da slikarstvo predstavlja najviši oblik umetnosti: "Jezik će ti izgoreti od žeđi a telo zanemoćati od umora pre no što uspeš rečima da opišeš ono što slika u trenu prikazuje oku."

S teškoćama i neverovatnom upornošću, Leonardo je izbliza posmatrao strukturu kostiju i mišiće koji je pokrivaju, krvotok i kretanje udova kod ljudi. Posle direktnih posmatranja, uvek bi usledio crtež olovkom. Ostavio je bezbrojne stranice zabeležaka, skica i komentara za zapažanjima o ljudskom telu i njegovim proporcijama. Strasno se interesovao za anatomiju i fiziologiju. Godine 1489, počeo je da piše knjigu "O ljudskoj figuri", traktat u koji je uložio mnogo rada i detaljnih merenja. Bio je spreman da svoj rad suoči sa jedinom postojećom knjigom te vrste, koju je napisao Rimljanin Vitruvio, arhitekt iz vremena Rimske imperije, u I veku pre Hrista.

Koja je najčuvenija slika na svetu? Odgovor je jednostavan: Mona Liza, još jedno remek-delo Leonarda da Vinčija. To je slika malih dimenzija (77 x 53 cm) i predstavlja glavnu atrakciju muzeja Luvr u Parizu. Međutim, koliko god da je slavna ne zna se mnogo o tome kako je nastala.

Leonardo se bavio i vajarstvom, u svojoj mladosti izradio je u zemlji nekoliko ženskih glava sa osmehom na licu, koje su kasnije izrađene u gipsu, kao i neke dečje glave, koje izgledaju kao da su izašle iz ruke majstora, bavio se i arhitekturom, radeći mnoge nacrte i opise raznih zgrada, on je prvi, iako još mlad, poveo razgovor o korišćenju reke Arna i spajanju Pize i Firence pomoću kanala.

Primio se Leonardo da Vinči da za Frančeska Đokonda izradi portret njegove žene Mona Lize i, mada je radio četiri godine, nije uspeo da ga završi, ovo se delo nalazi kod francuskog kralja Fransoa u Fontenblou (dvorac kod Pariza).

Kao samostalni likovni elemenat linija je posebno važna u klasičnom crtežu. Ona tu postaje i površina i volumen i nosilac forme. Kroz crtež umetnik linijom snažno izražava svoja osećanja i daje večno svedočanstvo o vremenu u kojem je živeo. Samom linijom, kao i njihovim susretom na prostoru umetnici govore svojim vizuelnim jezikom i čine čuda. Linijom oni otkrivaju i utvrđuju lepotu koja se može nazvati klasičnom i večnom.