Artnit

Pitanje identiteta je istovremeno i pitanje same čovekove suštine. S obzirom na njegovu multidimenzionalnu prirodu pojam identiteta, bilo pojedinca bilo zajednice nije lako odrediti. Lični i kolektivni identitet se uvek uspostavljaju u odnosu na niz razlika koje su društveno saznate, ali personalni identitet se odnosi na različitost, kolektivni identitet na sličnost.

Američko-danski psihoanalitičar i razvojni psiholog Erik Erikson poznat je po teoriji psihosocijalnog razvoja i uvođenju pojma identiteta u psihologiju ličnosti. Njegova teorija identiteta je izložena najpotpunije u delu Identity and the Life Cycle, što prevedeno na srpski jezik znači Identitet i životni ciklus, objavljenom 1959. godine. Smeštajući identitet u društveni milje, čvrsto povezuje najintimnije, krajnje subjektivno sa onim što je objektivno, društveno i kulturno.

Skoro svaki čovek je osetio nelagodnost i napetost u prisustvu drugih ljudi. Kada ne znate tačno šta drugi ljudi misle o Vama može se javiti sumnja u sebe i osećanje nesigurnosti. Prema američkom sociologu Čarlsu Hortonu Kuliju, stepen lične nesigurnosti, koji se iskazuje u određenim socijalnim situacijama, time kako mi verujemo da nas drugi vide. Njegov poznati koncept sopstva u ogledalu izražava ideju da mi sliku o sebi formiramo ogledajući se u nekoj vrsti ogledala. Drugi ljudi i njihove reakcije na nas su kao ogledalo koje nam govori ko smo i kako se ponašamo. Ovaj koncept je postao osnova savremenih teorija socijalizacije.

"Prijateljstvo je čoveku potrebno za dobro odvijanje njegovog pamćenja. Sećati se svoje prošlosti, nositi je uvek u sebi, izgleda da je neophodan uslov da bi se sačuvala, kako se to kaže, celovitost našega ja. Da bi sprečili naše ja da se ne smanji, da očuva svoj obim, sećanja treba zalivati kao cveće u saksiji, a to zalivanje zahteva redovne susrete sa svedocima prošlosti, što će reći sa prijateljima. Oni su naše ogledalo; naše pamćenje; i od njih ništa ne zahtevamo osim da s vremena na vreme podese to ogledalo da bismo mogli da se u njemu ogledamo.

Nikada nije potcenjivao veličanstvenost časa u kome se neki čovek opredeljuje za svoje zanimanje. Znajući dobro da je život previše kratak da bi se izbor popravio, bio je uplašen kada je utvrdio da ga nijedno zanimanje ne privlači samo po sebi.