Artnit

U egipatskoj mitologiji svest se još sa bolom čvrsto drži realnog principa. Ovde, naprotiv, svest je ekscentrično zanošenje bez ikakvog razumevanja, onaj princip je prevladan višim potencijama. Brama (Brahma), onaj princip, na neki način je iščezao, povukao se. Bog je prošlost, bez hrama i žrtve (tako je Tifon, ali ne baš potpuno, bio bog prošlosti), ne uživa nikakvo obožavanje, sasvim je uminuo, bez ikakvog odnosa prema svesti.

Grčka mitologija ne napušta boga koji je propao, kao što je bio slučaj sa indijskim Bramom, ona ga čuva duhovnim. I u indijskoj mitologiji proces ima svoju krizu, ali to je samo proces u propadanje. Šiva je samo razoritelj, ne osloboditelj. Kriza se okončava u raspadanju, ne ostaje nikakav rezultat. Sada nastupa spevana mitologija ili ona kriva tendencija ka jedinstvu u spiritualizmu.