Artnit

Od navedenih duševnih sposobnosti pripadaju jednim bićima, kako smo rekli, sve, drugima neke od njih, a nekima samo jedna. Među te sposobnosti ubrojili smo sposobnost hranjenja, požude, opažanja, kretanja u mestu i mišljenja. Biljke imaju samo sposobnost hranjenja, a druga bića uz nju i sposobnost opažanja. Ako pak imaju sposobnost opažanja, imaju i sposobnost požude, jer požuda je prohtev, živa želja i volja.

Aristotelova politička filozofija, koju najviše izlaže u svom delu Politika ima značaj za savremeno razumevanje političke teorije i prakse. Za svoj ideal antički grad polis on kaže: "Čovek treba da se popne na brdo i njegov vidokrug treba da bude država. Svrha države je srećan život." Međutim, iako je njegov misaoni horizont bio više ili manje omeđen granicama grčkog polisa prodro je do same suštine i funkcije države.

Polazeći od postavke da je čovek zoon politikon, društvena životinja, društveno biće, Aristotel smatra da je celokupna čovekova istorija vezana za polis - grad-državu. U polisu vlada prirodna nejednkakost između ljudi, robovlasnika i robova, pa je zadatak države da formuliše šta je dobro a šta nije i da nastoji realizovati tu ideju dobra kako bi se prevazišle postojeće suprotnosti u društvu i obezbedio harmonijski razvoj zajednice.

Grčki filozof Aristotel u svom delu Atinski ustav analizira političku i društvenu ulogu koja se pripisuje snažnim političkim ličnostima. Značajno mesto posvećuje atinskom zakonodavcu Solonu, jednom od sedmorice grčkih mudraca, kojeg je izuzetno poštovao. On govori o Solonovim reformama:

Grčki filozof Aristotel u Nikomahovoj etici kaže da iako se svi slažu s tim da se sreća može definisati kao najveće dobro, traži da se ipak jasnije odredi šta je ona u stvari. U ovom delu on raspravlja o tome šta je ljudska sreća: u I knjizi na početku, u kontekstu rasprave o tome šta je najviše ljudsko dobro, i na samom kraju, u X knjizi. Ali šta je sreća? Aristotel preispituje kritički sve ono što ljudi podrazumevaju kada govore o sreći kao najvišem dobru i definiše sreću kao autarkeju.

"Ako smo u Etici tačno rekli da je srećan život onaj koji počiva na ničim nesprečavanoj vrlini i da je vrlina sredina (između dve krajnosti), onda najbolji život mora da bude onaj koji se drži sredine, i to takve sredine koju može svako da postigne".