Ciceron je napisao sedam govora protiv Gaja Vera, od kojih je na sudu izneo samo dva. U svom govoru razotkrio je pljačkaške postupke rimskih namesnika u provincijama.
"Nigde Ver nije ostavio tako dubokih tragova i tako jasnih dokaza o svojim prestupima kao na Siciliji, koju je tokom tri godine uspeo tako da opustoši i opljačka, da se ona više ne može dovesti u ranije stanje. Potrebno je više godina da bi ona, bar delimično, vratila svoje nekadašnje blagostanje, i to pod uslovom da njeni upravnici budu besprekorno pošteni. Kada je Ver bio pretor, Sicilijanci nisu znali ni za svoje zakone, ni za senatska naređenja, ni za ljudska prava. Ljudi su raspolagali samo onim što bi umaklo oku tog sladostrasnog čoveka. Godinama se sve rešavalo po njegovoj volji. Zahvaljujući svojoj sudskoj vlasti, on je mogao da sve uzme za sebe. Ogroman novac je tražio od seljaka na osnovu nečuveno nepravičnih naredaba. I rimski građani su mučeni i ubijani kao robovi. A zločinci su se mitom oslobađali suda. Luke, koje su predstavljale nedostupna utvrđenja, postale su plen gusarskih i razbojničkih napada.
Ver je kao namesnik pokrao i uzeo za sebe sve stare spomenike. Opljačkao je sve hramove i, na kraju, nije Sicilijancima ostavio nijednog boga čija je statua, po njegovom mišljenju, imala ma kakvu umetničku vrednost i koja je poticala od nekog starog majstora. Čini mi se da nema čoveka koji, čim čuje njegovo ime, ne bi mogao da priča o njegovim zločinima. Masa sveta je došla da me sluša, ali ne zato da od mene čuje zbog čega se Ver optužuje, već da bi zajedno sa mnom brižljivo pretresla ono što je i njoj samoj poznato."
