Vilfredo Pareto pojam elita izvodi iz psiholoških odlika pojedinaca i stepena izraženosti neke njihove osobine. Po njemu svi ljudi nemaju isti emocionalni i psihološki sklop, iste sposobnosti, i zato oni ljudi koji poseduju emocije i sposobnosti u najvišem stepenu čine elitu. Oni ljudi koji tim osobinama raspolažu u manjem stepenu čine masu.

Pareto smatra da se u svakoj grani ljudske delatnosti i za svakog pojedinca može odrediti pokazatelj izraženosti neke osobine. Tako bi, po Paretu, najboljoj vrsti advokata trebalo dati 10, a advokatu koji nema nijednog klijenta 1, dok bi 0 ostala za čoveka koji je pravi kreten; isto tako, čoveku koji je sakupio milione - pošteno ili nepošteno - treba dati 10, onome koji je zaradio hiljade - 6, a onome ko jedva uspeva ne spasti na to da živi u sirotinjskom domu - 1, ostavljajući 0 za one koji u takvom domu žive. Pareto dalje objašnjava: "Nekom veštom vucibatini koji ume varati ljude, a da pritom ne bude kažnjen, daćemo 8, 9, pa čak i 10, već prema broju ljudi koje je očerupao i prema količini novca koji im je uspeo izvući. Sitnom lopovu koji zgrabi komad srebra sa stola u restoranu i bežeći upadne pravo policajcu u ruke, daćemo 1." Prilikom određivanja koliko je neka osobina zastupljena treba uzeti u obzir aktuelno stanje, a ne potencijalno. Jer kada neko kaže: "Taj i taj ne krade, ali ne zato što ne ume, već zato što je džentlmen", odgovorićemo mu: "Vrlo dobro, to je hvale vredno, ali kao lopovu dajemo mu nulu." Zato, nastavlja Pareto: "Odvojimo klasu ljudi koji imaju najviše pokazatelje u svojoj grani delatnosti i nazovimo je elitom".

Vilfredo Pareto je formulisao teoriju o kruženju elita. On smatra da su elite nestabilne, sklone kruženju, propadanju i zameni novim elitama. Zato je istorija, stalna borba elita za vlast, stalni proces smenjivanja elita, njihova cirkulacija. Ovo se kruženje odvija u sferi ekonomskog, političkog i ideološkog. On ističe da je istorija "groblje aristokratije". Aristokratije iako imaju najvažniju ulogu u društvenom životu nisu besmrtne, i propadaju i kvalitativno i kvantitativno, jer gube snagu, pošto dolazi do opadanja rezidua koje su im omogućile da preuzmu i zadrže vlast. Istovremeno dolazi do obnavljanja elite kroz uzdizanje porodica iz nižih slojeva koje nose snagu i određenu razmeru rezidua nužnih za održavanje na vlasti. Elita se obnavlja i propadanjem onih članova koji se degenerišu. Ako jedno od tih kretanja prestane, kaže Pareto, ili, što je još gore, ako prestanu oba, vladajuća klasa propada i često za sobom povlači celu naciju. Do toga često dolazi zbog akumulacije superiornih elemenata u nižim klasama, a inferiornih u višim. U takvim slučajevima, prema teoriji Vilfreda Pareta, stvaraju se pogodni uslovi za izbijanje revolucije.