Robert Merton anomiju određuje kao društveno stanje, odnosno kao tip društvene strukture. U svojim analizama polazi od opasnosti koje proizilaze iz nesrazmera između želja i potreba ljudi, i sredstava i mogućnosti za njihovo zadovoljenje. Društvo svojom kulturom određuje ciljeve i vrednosti koji, kao legitimni, stoje na raspolaganju svim članovima društva, ali istovremeno, propisuje načine, sredstva i institucije za legitimno ostvarenje tih ciljeva i vrednosti.
U savremenim društvima, u sistemu vrednosti se posebno naglašava materijalni uspeh, a kao legitimna sredstva za postizanje uspeha ističu se samodisciplina i savestan rad. Veruje se da ljudi koji mnogo rade mogu uspeti, bez obzira na svoju poziciju u društvu. Međutim, svim članovima društva legitimna sredstva za postizanje ciljeva nsu dostupna. Mnogi članovi društva zbog svog nepovoljnog položaja u društvenoj strukturi imaju samo ograničene ili uopšte nemaju konvencionalne mogućnosti za napredovanje ili jedinstvo. Zato što ne mogu na legalan način i legalnim sredstvima da ostvare ciljeve kod njih se rađa nezadovoljstvo, koje može da ih podstakne da nelegalnim sredstvima ostvare željene ciljeve.
Prema Robertu Mertonu stanja anomije predstavljaju etiološku podlogu delinkventnom i devijantnom ponašanju. Zbog činjenice da su pravna sredstva za postizanje društvenih vrednosti različito raspoređena po slojevima društva, kod pripadnika nižih društvenih slojeva se stvara pritisak zbog nemogućnosti postizanja tih ciljeva, što na kraju i dovodi do pojave anomije.
Teoriju anomije Robert Merton je primenio u objašnjavanju delinkventnog ponašanja mladih iz nižih društvenih slojeva. Pošto su im nedostupna legitimna sredstva za postizanje definisanih ciljeva u njihovoj kulturi, posebno posedovanja materijalnih dobara za kojima teže, mladi "dolaze u stanje anomije". Zbog toga oni krše zakonske norme ponašanja i neodobrenim načinom postižu legitimne ciljeve.
