Ugled, priznanje, slava vuku ljude napred, obično imaju neka objektivna merila i oslanjaju se na sudove zrelijih ljudi. Prestiž je povezan sa ugledom u zajednici, ali često postaje cilj zbog kojeg se ponekad upropašćava zdravlje i imovina. U nekim zajednicama velikodušnost je jedna od dominantnih vrednosti, ali ona ponekad vodi do rasipništva. Ljudi se takmiče u deljenju poklona preko svake mere i svojih mogućnosti. Priređuju veselja i gozbe za važne i manje važne događaje u svom životu. Ponekad potroše hranu za celu godinu, ili ušteđevinu samo da bi bili bolji od drugih.
Želja za ugledom dobija posebnu obojenost kada čovek teži "popularnosti". Težnja za popularnošću se ponekad oslanja na sud najnezrelijih članova zajednice. Tako deca u školi do krajnosti oponašaju "moderan" stil odevanja samo da postanu popularna, a mladići se ponašaju kao huligani. U savremenom društvu želja za popularnošću, za prihvatanjem od strane vršnjaka se kod mladih ljudi veoma razvila. Zato je neki istraživači smatraju za jedan od bitnijih uzroka pojava kriminala i drugih oblika devijantnog ponašanja mladih ljudi.
U svim zajednicama je ljudima važno šta će drugi reći. Javno mišljenje u nekim krajevima ili u nekim periodima razvoja društvene zajednice presudno utiče na ponašanje ljudi. Tako je Eskimima ruganje često jedina sankcija za krađu. Podsmeh zbog nepravilnog ponašanja je blaga sankcija, ali u čvrsto povezanom društvu je obično dovoljna da ljude dovede do konformnosti ili da ih spreči da krše pravila.
U srpskim patrijarhalnim krajevima javno mišljenje je imalo odlučan uticaj i lomilo otpor pojedinca. U jakom patrijarhalnom poretku čovek nije mogao da se odupre javnom mišljenju i morao je da čini ono što mu javnost sugeriše kao njegovu dužnost. U plemenskom poretku ljudi drže reč i onda kada to znači smrtnu opasnost, samo da ne "ocrne obraz".
"Bruka" koje se mnogi ljudi i danas boje je samo drugi aspekt težnje za prestižem. Vuk Vrčević, sakupljač narodnih lirskih pesama i saradnik Vuka Stefanovića Karadžića u svojim pripovetkama, i u raspravama pred narodnim sudovima koje citira, ponavlja ovaj motiv: "Dira me u obraz" - "Svakome je obraz mio kao caru carev" - "Za obraz sve, a obraz ni za što".
