Pretpostavljajući da je mentalna sposobnost ravnomerno raspodeljena u čovečanstvu - u svim vremenima, na svim mestima i u svim rasama - a ovu pretpostavku podupiru paleontološke, neuroanatomske i psihološke činjenice - mi možemo praktično isključiti biološki ili psihološki činilac u razmatranju uzroka i pojava genija i raditi samo sa kulturnim činiocem. Mi se, naravno, slažemo, da ima više verovatnoće da će pojedinac veće prirodne obdarenosti pre biti priznat za genija nego pojedinac manjih sposobnosti ako su drugi činioci konstantni. Ali drugi činioci nisu konstantni; oni su u stvari tako promenljivi da povoljno smešten pojedinac oskudnijih sposobnosti može imati mnogo više izgleda da postane "genije" nego pojedinac mnogo veće prirodne obdarenosti ali u nepovoljnom kulturnom položaju. Sve što, dakle, možemo da kažemo jeste da je verovatnije da će genije, u većini slučajeva, ne u svakom posebnom slučaju, pre biti osoba više nego prosečne prirodne sposobnosti.
Genije - osoba koja je priznata kao genije - jeste osoba kod koje se odigrala značajna sinteza kulturnih elemenata. Drugim rečima, genije je funkcija svoje kulture. Ako je broj elemenata mali, tok spor i struje izolovane, genija će biti malo i razmak među njima veliki. Ako je kulturna tradicija bogata i raznovrsna, tok živ, a učestalost uzajamnog delovanja visoka, geniji će se javljati često i obilno. Geniji se lako javljaju na vrhuncima kulturnog razvoja, retko na padinama ili platoima. Jedno tle ili podneblje će podsticati i proizvesti genija, drugo neće. "Tajna" zašto "se čini" da genija "ima tako izuzetno obilno" u "doba prosperiteta" je, kao što je Džems rekao, "otprilike isto onoliko duboka kao i prastara zagonetka zašto velike reke teku pored velikih gradova." On je sasvim u pravu dok je reč o dubini tajne, ali je, nažalost, stavio kola ispod konja - odnosno gradove ispred reka. Izobilje "genija" nije ono što proizvodi "doba prosperiteta" (tj. periode procvata u kulturnom razvoju), već obratno: veliki periodi u kulturnom razvoju su ti koji cvetaju i dolaze do izraza u genijalnim ljudima. A epohe velikog razvoja treba objasniti kulturološki a ne psihološki.
Iz dela Nauka o kulturi
