Torsten Veblen ističe uslove za pojavu dokoličarske klase. Po njemu zajednica mora da ima pljačkaški način života, što znači da ljudi koji sačinjavaju ovu klasu moraju da budu naviknuti na nanošenja povreda putem sile ili ratnog lukavstva. Istovremeno i sredstva života moraju da budu pristupačna na dovoljno lak način da bi došlo do oslobođenja znatnog dela zajednice od stalnog obavljanja rutinskog rada.
Sa uvođenjem institucije privatne svojine motivi takmičenja u društvu se proširuju i menjaju. Raste i potreba ljudi da se, kroz promene u obrascima potrošnje, razlikuju od drugih. Tako standard bogatstva postaje neophodan uslov za sticanje poštovanja. Ljudi koji ne poseduju taj uslov gube poštovanje u očima bližnjih i u svojim očima. Posledica individualnog upoređivanja je "svesno rasipanje" koje deformiše estetske i moralne norme. Svesno rasipništvo i dokolica su poštovani zato što dokazuju uspeh i nadmoćnost.
Moral, ukus, estetski principi, navike i ceo život društva određen je "novčanim kanonima ukusa" u kojima dominira princip rasipništva. Jedan politički mudrac, koji je još uvek živ, piše Veblen, sveo je ceo ovaj problem na načelo "jeftin kaput čini čoveka jeftinim i verovatno nema čoveka koji nije osetio ubedljivu snagu ovog načela". Veblen zaključuje: "Dokoličarska klasa okružuje se proizvodima koji su tehnički nepodesni, nezgrapni... Nije dovoljno da je proizvod lep, on mora biti isto tako i skup".
U civilizaciji ističe Veblen i najmanji fizički rad postaje nedostojanstven, jer ljudi jednostavno imaju sklonost da se klone takvih poslova. Tražeći način da se razlikuju od drugih, imućniji pripadnici pljačkaškog ili kvazimirnodopskog društva klone se fizičkih poslova da bi mogli da uživaju u dokolici i potrošnji. Dokolica se uzdiže na stepen "dokaza novčane sposobnosti" pojedinca i klase da svoj "život provodi u dokolici". Posledica takvog životnog stava manifestuje se kroz ponašanja, čak i kada se već osiromašena bivša "dokoličarska klasa" krajnje uboga, sa egzistencijom punoj neizvesnosti, bede i nemaštine, ne spušta dole da zarađuje za život, jer joj to njeni principi ne dozvoljavaju.
Torsten Veblen je u Teoriji dokoličarske klase dao oštru i sistematsku kritiku kapitalističkog sistema i novčane privrede. Objasnio je čovekovu neurotičnu žudnju za novcem, za bogatstvom, za beskrajnim "manifestovanjem superiornosti" koja se rađa na osnovu tržišne orijentacije i socijalno ekonomske nesigurnosti koju je doneo kapitalizam.
