Sumnjalica (skeptik) ne poriče, na primer, vlastito postojanje, ali on iz toga ne izvlači nikakav zaključak, iz straha da ne bude prevaren. On se koristi dijalektikom da bi dve suprotnosti stalno činio podjednako verovatnim, a ipak on ne utemeljuje svoju skepsu zahvaljujući njoj. To su samo spoljašnja utvrđenja, ljudska prilagođavanja. Zato ne dolazi do rezultata, čak ni negativnog (jer to bi već značilo priznati valjanost saznanja), već zahvaljujući volji rešava se na zaustavljanje i uzdržavanje od svakog suda (philosophie ephektike, filosofija koja se u sumnji uzdržava od suda).
Iz dela Filozofske mrvice
