... Prema tome, očigledno je da ljudi, dok žive bez jedne zajedničke vlasti, koja ih sve drži u strahu, žive u onom stanju koje se naziva rat, i to takav rat u kome je svaki čovek protiv svakog čoveka. Jer rat se ne sastoji samo u bitkama ili u radnjama borbe nego i u izvesnom poretku vremena, u kome je dovoljno poznata volja da se borbom ostvari takmičenje, pa stoga treba smatrati da je pojam vremena u prirodi rata isto onako kao što je i u prirodi atmosferskih nepogoda. Jer kao što priroda nepogode ne leži u jednom pljusku ili u dva pljuska kiše, već u tendenciji ka takvim pljuskovima u toku celih nekoliko dana, isto tako ni priroda rata ne sastoji se u stvarnoj borbi već u poznatoj spremnosti za borbu i sve dok je tako, nema sigurnosti.
... Ali, i da nikada nije bilo vremena u kome bi pojedini ljudi bili u stanju rata jedan protiv drugog, ipak su u sva vremena kraljevi i druge ličnosti, kojima pripada najviša vlast, zbog svoje nezavisnosti, u stalnoj surevnjivosti i u položaju i u stavu gladijatora. Stoje sa oružjem upravljenim i pogledom uperenim jedan na drugoga, sa utvrđenjima, garnizonima i topovima na granicama svojih zemalja, sa neprekidnim uhođenjem suseda. A to je ratni stav. No kako time održavaju radinost svojih podanika, otuda ne sleduje ona beda koja prati slobodu pojedinca.
Svojstveno je tome ratu svakog čoveka protiv čoveka još i to da u njemu ništa ne može biti nepravo. Pojmovima prava i neprava, pravde i nepravde, tu nema mesta. Gde nema prava tu nema nepravde. Sila i prevara su u ratu dve osnovne vrline. Pravda i nepravda ne spadaju u osobine ni tela ni duha. Kad bi one to bile, nalazile bi se kod čoveka koji bi bio potpuno sam na svetu, onako kao i njegova čula i strasti. To su svojstva koja se vezuju za čoveka u društvu a ne u samoći."
Iz dela Levijatan
