Novac je peti elemenat, tvrdi čuveni engleski arheolog i istoričar Vilijam Kemden u XVII veku. Time on potvrđuje ono što je mnogo vekova pre njega antički grčki pesnik Alkaios rekao o novcu - Novac, novac je čovek.

Šta to čini novac tako atraktivnim i tako odbojnim u isto vreme objašnjava irski dramaturg i osnivač Londonske škole ekonomije Džorđ Bernard Šo. Po njegovim rečima novac je "najvažnija stvar na svetu: To predstavlja zdravlje, snagu, čast, darežljivost i lepotu, a njegov nedostatak predstavlja bolest, slabost, sramotu, pakost i ružnoću. Po njemu je "Nedostatak novca uzrok svih zala".

U savremenom društvu novac ima izuzetnu ulogu: on je merilo svih društvenih vrednosti, on je sinonim društvenog ugleda i statusa, on je ključ političke vlasti, on otvara mnoga vrata i pere svaku prljavštinu. Novac je sve i sva, a uspešni "biznis" je životni ideal svakog pojedinca. Uspehom se računa samo bogatstvo, a nemaju svi ljudi jednake šanse da ga steknu i tako se javlja revolt iz koga može proizaći asocijalno i kriminalno ponašanje.

Psiholog Donald Taft slikovito objašnjava ulogu novca u savremenom društvu: "Možda se pošteni dolar stavlja ispred nepoštenog dolara, ali nije malo nepoštenih dolara donelo prestiž... Mogu ekonomisti reći šta god hoće, ali dobit dobijena berzanskom špekulacijom više liči na sreću nego na teški rad, sliči onom, nešto - za - ništa filozofiji džepara... Trka za materijalnim dobitkom vrši žestok pritisak i na poslovni moral. Neodoljiva želja za razmetanjem svojim bržim automobilom ili seksipilnom devojkom - neretko predstavlja početak profesionalne karijere kriminalca kod ljudi koji nisu mogli postići uspeh legalnim aktivnostima. Filozofija kapitalizma, doduše nastoji da opravda tešku sudbinu onih koji nisu mogli postići nikakav poseban položaj u društvu racionalizacijom u smislu da je za to kriva njihova vlastita nesposobnost."