U Bibliji se Vitlejemska zvezda pojavljuje u priči o rođenju Isusa Hrista u Jevanđelju po Mateju. Ova velika i sjajna nova zvezda se nenadano pojavila na istoku iznad Vitlejema i inspirisala putovanje mudraca sa Istoka u Jerusalim. Zvezda ih vodi do Isusovog rodnog mesta Vitlejem, gde mu se klanjaju i daruju ga: zlatom, tamjanom i smirnom.
Filozof, bogoslov i reformator aleksandrijske škole Origen se u III veku nove ere zalagao za prirodno objašnjenje Vitlejemske zvezde. Jedan vek kasnije Jovan Zlatousti, poznat kao najčuveniji propovednik u istoriji crkve, kao jedno od mnogih čuda koje su se desila prilikom rođenja Isusa Hrista kazuje: "Kako je onda, reci mi, zvezda ukazala na mesto tako usko, samo na prostor jasala i pećine, osim ako nije napustila visinu i sišla, i stajala nad samom glavom Mladenca? A ovo je Jevanđelista nagovestio kada je rekao: Gle, zvezda, iđaše pred njima dok ne dođe i stade odozgo gde beše dete."
Vitlejemska zvezda se obično prikazuje kao osmokraka zvezda, često sa donjim zrakom produženim ka dole. U pravoslavnoj ikonografiji, se često prikazuje kao polukrug crne ili zlatne boje, koji predstavlja Božju svetlost, sa jednim ili tri zraka koji se spuštaju ka Isusu Hristu ili čak na njega samog, pokazujući mesto njegovog rođenja. Firentinski slikar Đoto di Bondone je bio svedok pojave Halejeve komete 1301. godine i na svojoj slici Poklonjenje mudraca prikazuje tri mudraca kako se klanjaju pred bebom Isusom, a iznad njih sija Vitlejemska zvezda prikazana kao kometa.
