Ne samo što on ne želi da od toga ima slavu: on bi takođe hteo da izbegne zahvalnost, jer je nametljiva i ne zazire od usamljenosti i ćutanja. Ali živeti bezimeno i donekle podrugljivo, suviše prostački kako se ne bi pobuđivala zavist i neprijateljstvo, snabdevan trezvenom glavom; pregršću znanja i kesom iskustava, biti tako reči duhovni lekar ubogih i pomoći ovom ili onom čija glava je unezverena zbog misli, a da on dobro ni ne primeti ko mu je pomogao! Ne hteti pred njim imati pravo i ne hteti slaviti pobedu, već mu govoriti tako da posle nekakvog malog i neprimetnog miga ili protivrečnosti sam sebi kaže mnoge valjane stvari i ponosit zbog toga - ode! Biti kao malo pribežište koje ne odbija nikoga ko je ubog, i koje se potom zaboravlja ili ismejava! Nemati nikakvu prednost, ni bolju hranu, ni čistiji vazduh, ni radosniji duh - već davati, vraćati, poveravati, bivati ubogiji! Moći biti toliko nisko kako bi mnogima bio dostupan i ni za kog ponižavajući! Imati na sebi mnogo nepravde, pošto se gmizalo kroz tesne hodnike svih vrsta zabluda da bi se moglo dopreti do mnogih skrivenih duša na njihovim potajnim putevima! Uvek u nekakvoj vrsti ljubavi i uvek u nekoj vrsti samoživosti i samouživanja! Biti u posedu kakvog autoriteta i u isti mah skriven i u stanju odricanja! Ležati stalno na suncu i ljupkoj blagosti, a ipak pobliže znati uspone u uzvišeno! - To bi bio život! To bi bio razlog da se dugo živi!

Iz dela Osvit