Etiologija alkoholizma nije jasno određena, kao ni veza između adolescentnog pijenja i alkoholizma. Zbog toga se najčešće navode tri etiološka faktora nastajanja alkoholizma: čovek, alkohol i sredina.

Najčešće spominjani faktor u procesu započinjanja pijenja i nastanka alkoholizma kod mladih je sredina. Pored šire socijalne sredine (škola, drugovi), poseban značaj ima porodica u kojoj odrasta mlad čovek. Često je u pitanju nekompletna porodica, nastala iz bilo kog razloga - bilo da je u pitanju razvod, smrt jednog od članova, uslovi rada i slično. Istraživanja pokazuju da mladi koji žive u porodicama u kojima ima ili je bilo čestih problema zbog pijenja roditelja, dva-tri puta češće piju alkohol nego mladi koji nisu živeli u alkoholičarskim porodicama. Mladi koji su živeli ili žive u porodicama u kojima je bilo svađa znatno više upotrebljavaju alkohol nego mladi koji su iskusili život u porodičnoj harmoniji. Većina mladih koji imaju problem sa alkoholom imala je ili ima kompleksne probleme u porodici koji uključuje zlostavljanje, nedovoljnu komunikaciju i otuđenost.

U razvoju alkoholne bolesti uopšte, a kod mladih posebno, važno je u kom se životnom dobu stiče prvo iskustvo sa alkoholom, odnosno prvi kontakt sa pićem. Socijalno-kulturni obrasci u pojedinim sredinama igraju značajnu ulogu u nastanku i razvoju alkoholizma kod mladih.

Prvi kontakt sa alkoholom, ali i prvo opijanje adolescenata najčešće se odigrava u društvu. Doba adolescencije donosi želju mladih za samopotvrđivanjem i izgradnjom stavova. Mladi, posebno u ovom periodu, teže da pripadaju određenim grupama, obično grupama svojih vršnjaka, unutar kojih rešavaju svoje nesigurnosti, dileme, strahove i ostale probleme. Tako je i eksperimentisanje sa alkoholom često podstaknuto radoznalošću, željom za dokazivanjem, pritiskom okoline, društva.

Mladi alkoholičari počinju da piju u društvu, i nastavljaju da piju u društvu, odnosno, kako oni to kažu, "zbog društva". Društvo se najčešće spominje i kao faktor koji mlade "navodi" da piju. Za razliku od "odraslih" alkoholičara, "solo-drinkeri", odnosno solističko pijenje se veoma retko sreće u ovom životnom dobu. Učestalije i redovnije pijenje mladih, koje izaziva želja da se iskusi delovanje alkohola, koja se doživljavaju kao pozitivna, otvara put "problematičnom pijenju".

Istraživanja pokazuju da u najvećem broju slučajeva pijenje ima socijalnu funkciju, ali i funkciju psihičke relaksacije. Mladi najčešće piju jer smatraju da će im alkohol poboljšati raspoloženje ili ih opustiti. Drugi motiv je druženje.

Mladi se obično prvo upoznaju sa alkoholom kod kuće ili u prisustvu roditelja. Porodica najčešće prihvata prva opijanja mladih kao fenomene sazrevanja, kao normalnu fazu u odrastanju adolescenta u savremenom društvu. Često porodica i kasnija opijanja doživljava kao "mladost-ludost". Stav okoline, kao i porodice mladog alkoholičara je veoma tolerantan u odnosu na njegovo pijenje i opijanje. Porodica mladog alkoholičara dugo ne prepoznaje. Tek kada pijenje počne da izaziva ozbiljne teškoće, da ozbiljno ometa funkcionisanje porodice, traže se mogućnosti za rešavanje problema.

Štetne posledice konzumiranja alkohola među mladima su najčešće akutno trovanje, nesreće, nasilje i kriminal. Nesumnjivo je utvrđeno i da se upotrebom alkohola u adolescentnom dobu oštećuje normalan razvoj ličnosti i sazrevanja. Postepeno se ponašanje pod uticajem alkohola usvaja kao opšti obrazac ponašanja i u treznom stanju, što može da dovede do poremećenog ponašanja i, naravno, psihopatije u kasnijem životu.