Legenda kaže da su nakon desetogodišnje neuspele opsade Troje, koja je odnela veliki broj žrtava sa obe strane, Grci odlučili da se posluže lukavstvom. Na predlog itačkog kralja Odiseja izgrađen je veliki drveni konj i ostavljen kao mirovna ponuda za okončanje rata. Međutim, Grci su sakrili vojnike unutar konja kao način da uđu u grad. U Vergilijevoj epohalnoj verziji događaja, epskom spevu Eneida, među Trojancima je bio jedan glas razuma koji je upozorio Grke. Trojanski sveštenik Laokon izjasnio se protiv prihvatanja dara i dovođenja konja u grad, izjavljujući: “Ne veruj Danajcima ni kad darove nose!“ Ipak, Trojanci su srušili zidine i ugurali konja u grad. U toku noći, kada su se Trojanci umirili i opustili iz utrobe konja su pohrlili grčki junaci. Opsada je savladana, a Troja potpuno srušena.
Ponedeljak, 30 Septembar 2019 10:22
Danajski dar - Ne veruj Danajcima (Grcima) ni kad darove nose Istaknut
Đovani Domeniko Tijepolo - Povorka sa trojanskim konjem u Troji
Latinska izreka Quidquid id est, timeo Danaos et dona ferentes potiče iz priče o drvenom trojanskom konju, koga su Grci dali Trojancima u spevu Eneida rimskog pesnika Vergilija. Ova izreka se često prevodi: Plašim se Danajaca (Grka) i kad darove nose ili u skraćenom obliku Pazi se danajskih darova. Danas se ova izreka koristi kada se ukazuje na opasnost koja se krije ispod nečije preterane ljubaznosti i darežljivosti i često upozorava ljude da ne veruju slepo drugima. Fraza danajski dar koristi se da označi poklon koji donosi zlu sreću ili poklon sa izdajničkim namerama.
Objavljeno u
Društvo
Tagovano
