Od davnina postoji legenda da krokodil plače nad svojim plenom dok ga proždire. Ovaj popularni izraz korišćen je u starom Rimu, a i u XIII veku u Francuskoj. U svojoj enciklopediji prirodnih nauka franjevac Bartolomej Anglik napisao je: "Ako krokodil nađe čoveka po obodu vode ili uz liticu, on ga tamo ubije ako može, a onda plače nad njim i proguta ga konačno."
Istraživači su sproveli mnoga posmatranja krokodila. Utvrđeno je da krokodili zaista plaču, ali ne od tuge i sažaljenja. Oni imaju suzne žlezde oko očiju, a njihove suze su samo način uklanjanja soli iz tela. Pošto su im suzne i pljuvačne žlezde u tesnoj vezi, kada proždiru žrtvu refleksno suze, to jest puštaju krupne suze.
