Na svadbi morske nimfe Tetide i tesalskog kralja Peleja, roditelja najvećeg helenskog junaka Ahila na Pelionu prisustvovali su svi olimpijski bogovi, osim Eride, boginje razdora i majke mnogih zala. Svadbenu buktinju zapalila je Hera, a zatim je počelo veselje. Slavilo se uz božanska jela i pića i uz pesmu Muza. Sve je proticalo u veselju i muzici, dok boginja Erida nije došla nepozvana na svadbu i bacila na trpezu zlatnu jabuku sa natpisom Najlepšoj. Svaka od tri prisutne boginje Hera, Afrodita i Atina, smatrala je sebe lepšom od drugih, pa je jabuka postala predmet velikog spora. Pošto nijedan od prisutnih bogova nije hteo da presudi i da bi sprečio sukob, vrhovni bog Zevs je naredio da se boginje odvedu na planinu Idu, smrtniku Parisu, sinu trojanskog kralja Prijama i da on odluči koja od njih tri je najlepša. Za Parisa je bilo vezano proročanstvo o propasti Troje. Zato je njegov otac naredio da ga po rođenju ubiju, ali je uspeo da preživi i nastavi život na planini Ida gde je rastao među pastirima.

Paris koji je bio poznat po izuzetnoj lepoti dočekao je boginje koje su došle sa zahtevom da donese odluku o njihovom velikom sporu. Sve tri boginje su pokušale da ga pridobiju primamljivim ponudama. Hera mu je nudila gospodstvo nad celom Azijom i ostalim svetom, Atina velike ratne pobede i trofeje, a Afrodita ljubav najlepše smrtnice, Zevsove i Ledine kćerke Helene, supruge spartanskog kralja Menelaja, najbogatijeg Ahajca. Paris se nije puno dvoumio i izabrao je Zevsovu kćerku Helenu. Afrodita je ispunila dato obećanje i Paris i Helena su se sreli i ljubav između njih se odmah rodila. Uz Helenin pristanak Paris kreće u Spartu da je otme. Kralj Menelaj ga je ugostio kraljevski. Međutim, kada je Menelaj otišao iz Sparte na sahranu svoga oca na Krit, Paris je oteo Helenu, a poneo je i mnogo Menelajevog blaga. Helena i Paris su se venčali u Troji. Legenda kaže da je otmica Helene direktno dovela do Trojanskog rata i pada grada.