Ta prvobitna voda stvorila je život, i nema mesta čuđenju što ona i danas prilikom krštenja stvara život... Čim je Bog prizvan na njih, sve vrste voda, dakle, učestvuju u misteriji našeg posvećenja. U času kada je prizvan, Sveti Duh silazi sa neba, zaustavlja se na vodu koju svojim prisustvom posvećuje, i tako posvećena ona biva prožeta moći da posvećuje i ona sa svoje strane... Oni koji su težili za lekom od bolesti tela, sada leče dušu; stekli su večni život; večni spas..."

Zagnjurivanjem u vodu "stari čovek" rađa novo, preporođeno biće. Taj simbolizam je divno izrazio Jovan Zlatousti (Homil. in Joh. XXV, 2), koji, govoreći o simboličkoj multivalenciji krštenja, veli: "Ono predstavlja smrt i ukop, život i uskrsnuće... Kada zagnjuri glavu u vodu kao u grobnicu, stari čovek je potpuno preplavljen i pokopan; kada iziđe iz vode, javlja se novi čovek".

Iz dela Sveto i profano