S obzirom da se samoobmane pominju od najranijih pisanja ljudi, mnogi psiholozi smataraju da imaju evolucionu osnovu. Prema evolucionoj teoriji takve psihološke tendencije su deo našeg genetičkog sastava, jer su se pokazale kao prednost u preživljavanju. Pojedinci bez ove tendencije nisu preživljavali tako uspešno, kao oni kod kojih je postojala.
Američki evolucioni biolog Robert Trivers nakon tri decenije istraživanja samoobmane dokazao je da čovek laže sebe tako što bira selektivno informacije i tako "krivi" realnost kako bi se uklopila u njegov postojeći sistem razmišljanja. Tako će na primer, "smanjiti" broj popušenih cigareta ili pričati kako nije dobio unapređenje jer je šef kreten, a ne zato što nije sposoban za taj posao. Takođe, Trivers je istakao da bi potpuna svest o našim motivima ometala njihovu efikasnost. Na primer Vaša sposobnost da ostanete hrabri u slučaju ekstremne opasnosti je poboljšana ako zaista verujete da možete da se nosite sa pretnjom. Ali, Vi možete nepotrebno rizikovati svoj život ubedivši sebe.
Austrijski lekar i psihijatar Sigmund Frojd opisuje samoobmane kroz mehanizme odbrane. Osnovni je potiskivanje, a kada se neprihvatljivi sadržaj potisne, dalje ponašanje se objašnjava na različite načine, na primer racionalizacijom. Zdravi, a naročito bolesni pojedinci štite i neguju svoju samoobmanu, tako da ih je teško osloboditi ovih iluzija o sebi i sopstvenim tobožnjim vrednostima i vrlinama, pošto ih snažni emocionalni otpori ometaju da vide pravu i ujedno, neprijatnu istinu o sebi.
Tipičan primer samoobmane je prijatan mladi čovek koji previše pije, ali se ljuti ako neko kaže da ima problema sa pićem. On odbija da veruje da je alkoholičar iako su dokazi očigledni: prazne boce su sakrivene u njegovom stanu, a njegov šef ga često šalje kući jer pije na poslu. Majka kriminalca ne može da poveruje u ono što policija kaže o njenom sinu. Njen razlog života, njenog ponosa i radosti bi se uništio, pa ona neće dozvoliti sebi da to veruje. Ipak, ona se trgne na svaku telefonsku zvonjavu, strahujući da policija još jednom ne poziva njenog sina.
Čuveni ruski pisac Fjodor Mihailovič Dostojevski u svom romanu Braća Karamazovi upozorava: "Iznad svega, ne lažite sebe. Čovek koji laže sebe i sluša svoju laž, dolazi do tačke kad ne može da razlikuje istinu ni u sebi ni oko sebe i tako gubi samopoštovanje i poštovanje prema drugima. A bez poštovanja, on prestaje i da voli."
