Reč filantropija potiče od grčkih reči philein, što znači ljubiti i anthropos što znači čovek. Ova reč se izvorno određuje kao čovekoljublje, a osoba koja aktivno deluje u skladu sa takvim usmerenjem naziva se filantrop ili čovekoljubac.
Filantropija se razlikuje od pojma milosrđe kojim se označava vrlo široko i raznovrsno polje dobrotvornih aktivnosti. Nije svako milosrđe filantropija, ili obrnuto, iako se u praksi prepoznaje stepen preklapanja.
Uspostavljanjem sistema pisanih normi i jačanjem moderne države filantropija dobija organizovane forme i zakonsku regulativu. Korporativna filantropija obuhvata različite fondacije i zadužbine čiji su osnivači grupe ili istaknuti pojedinci, vlasnici velikih privatnih poseda. S druge strane, podstiče se individualna filantropija i razne vrste dobrotvornih davanja od strane običnih ljudi, kao društvena vrednost i moralna obaveza svakog pojedinca. Jedno od važnih načela je da niko nije toliko siromašan da ne bi mogao da pomogne onima koji su ugroženiji od njega.
Filantropija i humanizam, iako na prvi pogled veoma slični pojmovi veoma se razlikuju. Name, filantropija se odnosi na pojedinačni apel na darežljivost i neprofitno, a humanizam predstavlja sistemski osigurano neprofitno ponašanje. U Evropi je od sloma socijalizma nejednakost dodatno normalizovana i prevladala svest da je filantropija normalna, a da je humanizam nasilan. Danas postoji kultura filantropije, ali je iščezla kultura humanizma. Da bi se shvatila teorijska razlika između filantropa Bila Gejtsa i humaniste Karla Marksa, često se navodi razlika između nahranjenog bednika i socijalnog građanina. Naime, Bil Gejts nastoji da ublaži nepravdu i bedu na nivou raspodele, a Karl Marks da je ukine na nivou proizvodnje.
