To je moja prva ljudska mudrost, što puštam da me varaju da se ne bih morao čuvati od varalica.

Ah, kad bih se čuvao od čoveka: kako bi onda mogao čovek biti kotva za moje uže! I suviše lako odvio bi se, i mene odbacio bestraga!

To je proviđenje koje upravlja mojom sudbinom: da treba da sam bez obazrivosti.

Ko neće da ugine među ljudima, mora da nauči da pije iz svih čaša; a ko hoće da među ljudima ostane čist, mora se umeti oprati i u prljavoj vodi.

Često sam sebe ovako tešio: "Napred! Ne malakši! Staro srce! Nesreća ti dade loš savet: smatraj to za svoju - sreću!"

Iz dela Tako je govorio Zaratustra