Kognitivna disonanca se definiše kao mentalno stanje, često konflikt, u kome osoba doživljava iskustvo dva ili više nekompatibilna verovanja ili obrađuje kognitivno više informacija. Kod zdrave osobe ona obično vodi osećanju psihičke nelagodnosti koje traje dok ne razreši nesporazum.

Kogniciju ili spoznaju po Leonu Festingeru obeležava “bilo koje znanje, verovanje ili mišljenje o okolini, samome sebi ili nečijem ponašanju“. Disonantne kognicije ili spoznaje se međusobno ne podržavaju i u konfliktnom su odnosu. Festinger definiše disonancu kao “negativno nagonsko stanje koje se pojavljuje kad god pojedinac ima dve spoznaje koje su psihološki nedosledne“.

Bitan segment života svakog čoveka koji utiče na sve u njemu je nadvladavanje kognitivne disonance. Leon Festinger je pokazao da ljudi, kada se pojavi kognitivna disonanca, teže da je umanje najčešće tako što odriču istinitost ili stvarnost ideja i činjenica koje se ne mogu koherentno asimilovati u utvrđeni sistem verovanja.