Kad neko umre u “pogani dni“ (od Božića do Bogojavljenja) on “stane vampirin“, t. j. mistično biće, sve od same krvi, koje uzima razne oblike i prikrada se noću te pije krv ljudima ili se uvlači u postelju udovicama te sa njima dobija decu “so crveni oči i vampirinska žica“. Sa vampirima pod zemljom ili vodom stanuju mnoga druga mistična bića kao “zmeh“ (zmaj), zli “đavol“ i nestašni “vrak“, “talasm“ (ogromno čupavo čudovište koje svakoga koji ga pogleda zdrvi ili skameni) “lamja“ ili “ažder“ (aždaja) “karakondžul“ ( aždaja koja živi u starim ruševinama i noću pije deci krv) i t. d.
Sve su to bića sa kojima Južnosrbijanci neprestano računaju, od kojih se brane raznim vradžbinama i leče se, ako u njih uđu, raznim mističnim sredstvima.
Za njih je neobično važno znati se čuvati od “vetruški“, tih mističnih zlih vetrova, koji oduzimaju vid ili glas čoveku, ili mu paralizuju ruku ili nogu.
Po njihovom mišljenju mnogo u životu zavisi od toga kakav “angel“ je ušao u čoveka kad se rađao, jer svaki u sebi ima svoga anđela. Svojom “mističnom ligikom“ Južnosrbijanac ako oslepi na pr. shvatiće to kao nesposobnost svoga slabog “angela“ da izbegne ili pobedi “vetruški“ saopštavajući mu kad su tu da ih odstrani pomoću magične reči “luk“.
I ceo život južnosrbijanskog naroda se zbiva u neprestanim mističnim znacima i gatanjima. Žene u ovim verovanjima “prirodno“ prednjače muškarcima. Sve ima svoje mistično značenje: ako se pas protegne, ako zaurla, ako pevac na pragu ili posle večere kukurikne, ako uvo zuji, oko zaigra, dlan zasvrbi, ako vatra ciči, ako se u snu vidi ovo ili ono, i t. d.
Iz studije O psihičkom tipu Južnosrbijanaca
