Korišćenje reči mimikrija datira iz 1637. godine. Ova reč potiče od grčke reči mimeomai, što znali oponašam. Prvobitno je korišćena u zoologiji, gde se određuje kao sposobnost nekih vrsta životinja i biljaka, da se izgledom prilagode okolini radi zaštite od prirodnih neprijatelja.

Postoji više teorija koje razmatraju pojam mimikrije. Bihejvioralna mimikrija je smeštena u širem kontekstu kao oblik međuljudske koordinacije. Ona se često poredi sa sinhronizovanim interakcijama i drugim efektima “socijalne zaraze“, uključujući i verbalna, facijalna, emocionalna ponašanja mimikrije sa sličnom emocionalnom i psihološkom konvergencijom.

Studije u socijalnoj psihologiji pružaju dokaze za socijalnu stranu imitacije i uglavnom su fokusirane na ljudsku mimikriju. U ovoj oblasti, mimikrija je definisana kao nesvesna ili automatska imitacija gestova, ponašanja, izraza lica, govora i pokreta. Tipični primer mimikrije je kada dvoje ljudi u baru razgovoraju i nisu svesni činjenice da zauzimaju isti položaj, klimaju glavama i dodiruju istim pokretima lice ili kosu.

Istraživanja su pokazala da ljudi povećavaju mimikriju druge osobe kada imaju iste ciljeve ili sarađuju na projektu. Takođe, progonjene manjine ponekad preuzimaju spoljne rituale većine, menjaju način odevanja, koriste rečnik progonitelja. Mimikrija je često jedan aspekt harizme, izgradnje međuljudskih odnosa, razvijanja neposrednosti i u celini ima pozitivan uticaj na čoveka.