U totalitarnoj državi koju opisuje Džordž Orvel vlada "englsoc" partija. Jedini cilj takve države je opsesivno čuvanje vlasti, što se postiže zastrašujućim represivnim mehanizmima. Građani se kontrolišu na radnom mestu, na ulici, u kući, neprekidnom špijunažom, konstantnom sumnjom i sveprisutnom potencijalnom krivicom. Autorativni manipulatori nastoje da kontrolišu svaku informaciju, pa čak i svaki pokret i svaku misao članova društva, verujući, svakako, da je to put ka ovladavanju ljudskom jedinkom.
Propaganda se menja svaki čas, da bi odgovarala svakoj informaciji koja je značajna za režim. U Ministarstvu istine istorija se konstantno prekraja u skladu sa tekućim potrebama. Brišu se istorijski događaji, nepoželjni drugovi ili bivši saveznici. Novi govor se smišlja tako da u korenu saseče svaku zdravu misao. Jezik se, radi "jasnosti", izbegavanja višesmislenosti i brisanja slobode misli, redukuje na fraze i uprošćene iskaze.
U ovom režimu nema mesta za individualnost i neprikosnoveno pravo na ljudsku slobodu. Zato je ideal ovog režima jedinka koja ne misli ništa i koja je ovladala veštinom refleksnog ponavljanja šablonizovanih oblika komunikacije. Mnogi podanici ove države su samo deo amorfne mase. Ali, i u ovom režimu postoji manji ili veći broj pobunjenika ili apatičnih ljudi, koje sistem nije uspeo da oblikuje. Neprijateljstvo prema neistomišljenicima je dovedeno do krajnjih granica i njih totalitarni režim uništava i čak briše iz istorije.
Najmoćnije sredstvo režima je telekran, uređaj kojim svevideće oko nadzire ovde i tamo, sada, svuda i uvek. TV ekrani u sobama se ne isključuju, a na njima su stalno slike Velikog brata koji upozorava na unutrašnje neprijatelje, a zatim emituje slike ratova sa protivničkim državama. Istovremeno, gledalac je, kroz ekran, nadziran od nadležne službe. U svakom momentu i na svakom mestu motri Veliki brat.
Osnovna tri načela opisanog autokratskog režima su prikazana kroz slogane: rat je mir, sloboda je ropstvo i neznanje je moć.
