Tako ste se u različitim periodima za poslednjih 3,8 milijardi godina grozili kiseonika da biste zatim poludeli za njim, nicala su vam peraja, udovi i živahne kreste, polagali ste jaja, šibali po vazduhu ravčastim jezikom, bili ste glatki, bili ste krznati, živeli ste pod zemljom, živeli na drveću, bili krupni kao jelen i mali kao miš, i još milion drugih stvari. Sa makar najmanjim odstupanjem od tih evolutivnih imperativa sada biste lizali alge sa pećinskih zidova, valjali biste se kao morž na nekoj stenovitoj obali ili izbacivali vazduh kroz otvor povrh glave pre nego što uronite dvadeset metara da napunite usta izvrsnim peščanim glistama.

Ne samo što ste imali dovoljno sreće da od pamtiveka budete okačeni o favorizovanu evolucionu liniju, već ste takođe bili izuzetno - kažimo radije čudesno - srećni povodom pitanja svojih ličnih predaka. Pomislite samo na činjenicu da je u 3,8 milijardi godina, što je razdoblje duže od postojanja planina, reka i okeana na Zemlji, svaki vaš predak s obe strane bio dovoljno privlačan da pronađe nekoga s kim će se spariti, dovoljno zdrav da se razmnožava i dovoljno blagosloven sudbinom i okolnostima da dovoljno dugo poživi za to. Nijedan vaš lični predak nije bio zgnječen, proždran, udavljen, nije umro od gladi, zaglibio se negde, prerano bio povređen ili na drugi način sprečen da ispuni svoj životni cilj i isporuči malu količinu genetskog materijala odgovarajućem partneru u odgovarajućem trenutku kako bi ovekovečili jedini mogući niz naslednih kombinacija koji bi mogao za rezultat da ima - na kraju, zapanjujuće i krajnje kratkotrajno - vas.

Iz knjige Kratka istorija bezmalo svačega